Na današnji dan

1440. - Rođen je veliki moskovski knez Ivan III Vasiljevič, nazvan Ivan Veliki. Oslobodio je Rusiju vazalstva odbivši da Mongolima plaća danak, ojačao monarhiju i okončao "prikupljanje ruskih zemalja". Posle dolaska na vlast 1462. priključio je Rusiji više kneževina, uključujući Tver, Rostov i Novgorod, a 1480. oslobodio je mongolske vlasti. Nastojao je da ojača centralnu vlast i 1497. izdao je jedinstven "Sudbenik" za celu Rusiju. Započeo je zidanje moskovskih kremaljskih palata i utvrđenja kakve danas poznajemo.

1506. - Ustanovljena je papska Švajcarska garda, posebna vojna organizacija zadužena za ličnu bezbednost poglavara rimokatoličke crkve i papske države (danas Vatikan). Ustanovio ju je papa Julije II (1503-1513). Švajcarska garda i danas postoji u Vatikanu, a tokom istorije niz evropskih dvorova imao je Švajcarske gardiste, poput burbonske Francuske, Savoje (Sardinije), Toskane, Napulja, Saksonije, Holandije, izvesno vreme i Austrije.

1517. - Vojska turskog sultana Selima I potukla je u bici kod Rajdanije, blizu Kaira, memelučke snage i sedam dana potom ušla u Kairo, priključivši Egipat Osmanskom carstvu.

1561. - Rođen je engleski filozof i državnik Frensis Bekon, jedan od osnivača modernog materijalizma u filozofiji. Suprotstavljajući se neplodnosti sholastičkog mišljenja, izgradio je opšti plan za obnovu nauke (Instauratio Magna). Uticao je na francuske enciklopediste 18. veka i njemu je posvećena velika "Francuska enciklopedija". Njegova klasifikacija i kritika idola (zabluda) smatra se prvom kritikom ideologije. Formulisao je dva principa značajna za shvatanje svrhe i zadatka modernih nauka: pravo znanje je znanje uzroka i unapređivanje znanja je jačanje čovekove moći nad prirodom. Označio je eksperiment kao najviši princip naučnog mišljenja i razradio induktivnu metodu otkrivanja istine. Prema njegovim načelima, u Engleskoj je 1662. osnovano "Učeno društvo", čime je promovisana Bekonova zamisao da se ljudski napredak i blagostanje mogu ostvariti, ne samo reformom društva, već i napretkom nauke. U vreme vladavine kralja Džejmsa I, bio je lord kancelar od 1618. do 1621. Dela: "Unapređenje nauke", "Novi organon", "Nova atlantida", "Eseji ili saveti etički i politički".

1666. - Umro je indijski car Šah Džehan iz dinastije Mogula, poznat i kao princ Haram, koji je najveći deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio izgradnji mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri na severu Indije. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. posvetio je uspomeni na caricu Mumtaz Mahal i sam je posle smrti takođe sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.

1771. - Španija je sklopila konvenciju s Velikom Britanijom o ustupanju Folklandskih ostrva u Atlantskom okeanu. Od sticanja nezavisnosti 1816. Argentina polaže pravo na njih. Vojna hunta Argentine je u aprilu 1982. pokušala da okupira ostrva iskrcavanjem 10.000 vojnika. Dva meseca kasnije britanske trupe su ponovo zauzele taj arhipelag porazivši prethodno Argentince.

1788. - Rođen je engleski pisac Džordz Gordon Bajron, jedan od rodonačelnika evropskog romantizma. Njegova poezija oličavala je slobodarski duh suprotstavljen društvenim normama. Bio je zaljubljen u antičku kulturu. Veliku Britaniju napustio je razočaran 1816. i u Italiji je stvorio najveća dela: "Čajld Herold", "Kain", "Manfred", "Don Žuan". Zaputio se 1823. sa ciljem da pomogne borbu Grka za oslobođenje od Turaka, ali je ubrzo oboleo od malarije i umro je u aprilu 1824, ne ostvarivši ideal da se bori za slobodu grčkog naroda.

1863. - U delu Poljske koji je na osnovu odluke Bečkog kongresa 1814. i 1815. priključen Rusiji izbio je ustanak pod vođstvom "stranke crvenih" Jaroslava Dombrovskog, ali su ga ruske trupe ugušile posle nekoliko meseci. Godine 1864. Poljska, koja je do tada imala znatnu autonomiju, kao posebna krunska zemlja u okviru ruskog carstva, dobila je status koji se nije mnogo razlikovao od tipične ruske gubernije.

1871. - U Parizu su izbile demonstracije radnika koje su pod vođstvom francuskog revolucionara Luja Ogista Blankija prerasle u ustanak protiv vlasti, koja je pripremala predaju grada pruskim trupama. Vlasti su odbacile zahtev ustanika da stvore Komunu radi otpora pruskoj vojsci i na pobunjenike su poslale dva bataljona mobilne garde koji su ispred gradske većnice otvorili vatru i u krvi ugušili ustanak. Vlada je potom proglasila opsadno stanje i zabranila sve skupove, a ministar inostranih poslova Žil Favr potpisao je u njeno ime 28. januara akt o kapitulaciji.

1896. - Rođen je srpski slikar Sava Šumanović, majstor pejzaža, aktova i mrtve prirode, osobenih tonova, posebno intenzivnih na slikama iz rodnog Srema. Na njegovim slikama dominiraju svetli tonovi, uz izražen osećaj za osvetljenje. Dugo je živeo u Parizu, a poslednje godine života boravio je u rodnom Šidu, gde su ga 1942. ubile hrvatske ustaše. Šumanovićeve velike kompozicije "Doručak na travi" i "Pijana lađa" među najznačajnijim su delima srpskog modernog slikarstva. Najbolja njegova dela nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu, u zbirci Pavla Beljanskog i u galeriji "Sava Šumanović" u Šidu.

1898. - Rođen je ruski filmski režiser Sergej Mihajlovič Ejzenštajn, jedan od najvećih teoretičara i stilista svetskog filma. Bio je arhitekta po profesiji i u početku je crtao plakate, radio kao scenograf i pozorišni režiser, unoseći novine težio je čistim realističkim elementima i u teatru. Na filmu je počeo kao montažer 1923. Tvorac je teorije o horizontalnoj i vertikalnoj montaži i teorije asinhroniteta. Filmovima i teorijskim postavkama dao je neprocenjiv doprinos oblikovanju filmskog izražajnog jezika i izvršio ogroman uticaj na razvoj filma. Dela: filmovi "Štrajk", "Oklopnjača Potemkin", "Oktobar", "Staro i novo", "Sentimentalna romansa" (snimljen u Francuskoj), "Da živi Meksiko", "Aleksandar Nevski", "Ivan Grozni", knjige "Filmsko osećanje", "Filmski oblik".

1901. - Umrla je britanska kraljica Aleksandrina Viktorija. Na prestolu se nalazila od 1837. do 1901. Tokom njene vladavine u Velikoj Britaniji je izvedena industrijska revolucija, kapitalistička privreda se naglo razvila, a britansko kolonijalno carstvo se raširilo po čitavoj planeti. Kada je umrla jedna trećina površine planete nalazila se u ovoj ili onoj formi pod britanskim suverenitetom. Period njene vladavine je period najveće moći i ugleda Engleske u istoriji i najčešće se naziva "viktorijanskom epohom".

1905. - Ruske trupe su u Petrogradu otvorile vatru na demonstrante, koji su krenuli na carski Zimski dvorac, zahtevajući demokratizaciju, kraj rata s Japanom i uspostavljanje ustavotvorne skupštine. Ubijeno je više od hiljadu i ranjeno oko 5.000 ljudi - u pokolju nazvanom kasnije "Krvava nedelja".

1928. - U Novom Sadu je izgorela zgrada Srpskog narodnog pozorišta. Reprezentativno zdanje srpskom teatru u Novom Sadu podario je 1895. veleposednik Lazar Dunđerski. Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu osnovanao je jula 1861. (tada u sastavu Austrije - od 1867. Austrougarska). Gostovanje pozorišne družine Jovana Kneževića 1860. podstaklo je Jovana đorđevića da napiše više tekstova u novosadskom "Srbskom dnevniku" o potrebi osnivanja Srpskog narodnog pozorišta. U pripremama za osnivanje učestvovali su Svetozar Miletić, Stefan Branovački, Jovan đorđević i Jovan Jovanović Zmaj. Samo pozorište osnovano je na sednici Srpske čitaonice kojom je predsedavao Svetozar Miletić. Srpska čitaonica ustanovila je potom Društvo za Srpsko narodno pozorište koje je vodilo brigu o njemu i finansiralo ga. Konačna carska dozvola usledila je tek 1865.

1941. - Italijanske snage su u Drugom svetskom ratu kapitulirale u Tobruku, u Libiji, pred britanskom Osmom armijom posle 11 dana opsade.

1944. - Počelo je savezničko iskrcavanje kod Ancija u Italiji u Drugom svetskom ratu, čime se nemačka odbrana našla u bezizlaznoj situaciji, ali je oklevanje američke komande omogućilo Nemcima da se pregrupišu i četiri meseca kod Kasina zadržavaju savezničke snage, nanevši im velike gubitke.

1973. - Umro je predsednik SAD Lindon Bejnz Džonson. Nastavio je Vijetnamski rat, koji su započeli njegovi prethodnici, okončan 1975. ponižavajućim porazom SAD. Bio je potpredsednik od 1960. za vreme mandata Džona Kenedija. Kad je Kenedi ubijen u Dalasu 1963. postao je predsednik, što je ostao do 1969, posle pobede na izborima 1964.

1993. - Hrvatska je napala južni deo Republike Srpske Krajine, a snage UN koje su je štitile u skladu s Vensovim planom, napustile su položaje pri čemu je više stotina srpskih civila ubijeno. Namera napadača je bila zauzimanje Masleničkog mosta, aerodroma Zemunik i brane Peruća.

2010. - Irinej (Gavrilović), do tada episkop niški, izabran je za patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Sutradan je svečano ustoličen u beogradskoj Sabornoj crkvi, a 3. oktobra u Pećkoj patrijaršiji.