Đavolja biblija

Napisao Andreja Vujičić 2015-12-09 08:15:13  •  Komentari (64)

slikaĐavolja biblija, knjiga koja je svoje ime dobila zahvaljujući velikoj ilustraciji Antihrista (Lucifera), poznatija je po svom zvaničnom nazivu Codex Gigas (Džinovska knjiga), pre svega zbog svoje fizičke veličine. Đavolja biblija je najveći sačuvani srednjovekovni rukopis. Veruje se da je nastala kada je jedan benediktanski monah prodao dušu đavolu. Njen nastanak datira se početkom 13. veka u benediktanskom manastiru Podlažice u Bohemiji (današnja Češka). Đavolja biblija obuhvata Vulgatu, kao i mnoge istorijske dokument... ceo članak


Savez Stefana Dušana i Jovana Kantakuzina

Napisao Andreja Vujičić 2015-12-08 08:15:38  •  Komentari (64)

slikaStefan Dušan i Jovan Kantakuzin sastali su se u Prištini (Paunima),1 meseca jula 1342. godine. Tu su cara-uzurpatora svečano ugostili kralj Dušan i kraljica Jelena, ukazujući mu sve počasti kao vasilevsu Romeja. Dušan mu je, kao po rangu uzvišenijem gostu, ustupao više mesto na gozbama a na putovanjima i u svim drugim prilikama postavljao ga je ispred sebe. Od svoje vlastele Dušan je zahtevao da se prema uzvišenom gostu ponašaju po romejskim običajima, to jest da pri susretu sa carem sjašu sa konja, a da pri ... ceo članak


Proglašenje i krunisanje Stefana Dušana za cara Srba i Grka; donošenje Zakonika i novo uređenje države

Napisao Andreja Vujičić 2015-12-07 08:16:07  •  Komentari (64)

slikaUspesi koje je Srbija od 1331. godine postigla zaista su bili veliki. Na Balkanu ona je bila prvorazredna sila. Nekada moćna Bugarska postala je samo posmatrač srpsko-vizantijskih igri za dominaciju nad Balkanom. Ono što nisu uradili njeni neprijatelji, uradili su Vizantinci sami, u svoja dva građanska rata, koja su je od aktivnog učesnika u geo-političkim igrama svela na objekat pre svega srpskih i turskih ekspanzionističkih stremljenja. U tom trenutku izgledalo je svima da će Srbija dobiti bitku za Carstvo, te da će ... ceo članak


Prilike u Vizantiji i Srbiji u vreme smrti kralja Milutina; dolazak na vlast Stefana Uroša III (Dečanskog)

Napisao Andreja Vujičić 2015-12-15 08:16:47  •  Komentari (64)

slikaPred sam kraj Milutinove valadavine, u Vizantiji je došlo do razlaza između starog cara Andronika II Paleologa i njegovog unuka i naslednika Andronika III. Razdor koji je izbio između dvojice Paleologa, dede i unuka, bio je pre svega lične prirode. Nekada dedin miljenik, Andronik III, lep i darovit, ali nadasve lakomislen i hirovit, geškom je postao odgovoran za smrt svog brata, despota Manojla. Vest o njegovoj smrti samo je ubrzala kraj već teško bolesnog Mihaila IX (1320. godine), sina Andronika II i oca Andronika II... ceo članak


Poslednje godine vladavine Stefana Dušana

Napisao Andreja Vujičić 2015-12-18 08:17:10  •  Komentari (64)

slikaKada je napustio Solun, Jovan Kantakuzin je samo formalno vlast nad ovim gradom predao svome zetu, Jovanu V Paleologu. Stvarnu vlast u gradu vršio je kefalija1 Andronik Asen, tast Jovana Kantakuzina. Kantakuzinovi neprijatelji u gradu znali su da iskoriste njegovo odsustvo. Govorili su mladom caru da ga je njegov savladar-tast ostavio u Solunu, na milost i nemilost Stefanu Dušanu i očajnoj gradskoj rulji, podsećajući ga uz to, da je on (Jovan Kantakuzin) ratom došao na vlast, želeći da preotme njemu (Jovanu V... ceo članak


Pohod Matije Kantakuzina protiv Srbije

Napisao Andreja Vujičić 2015-12-10 11:18:05  •  Komentari (64)

slikaPošto je krunisao Jovana Kantakuzina za cara, vaseljenski patrijarh Isidor je 24. maja 1347. godine, u Vlahernskoj crkvi venčao Jovana V Paleologa i Jelenu, kćerku cara Jovana Kantakuzina. Pošto je sredio domaće prilike, Kantakuzin se okrenuo spoljašnjim neprijateljima. Poslao je poslanstvo Stefanu Dušanu, podsećajući ga na ranije ugovoreno savezništvo i prijateljstvo, u nadi da će mu ovaj vratiti otete gradove. Jovana Kantakuzina naročito je brinulo to što je Dušan uspeo da podmiti stanovnike Verije, koji su proterali ... ceo članak


Odmetnik Sirgijan i sastanak u Radovištu

Napisao Andreja Vujičić 2015-12-10 11:18:25  •  Komentari (64)

slikaBežeći od Jovana Kantakuzina i Andronika III, Sirgijan, veliki vizantijski vojskovođa kumanskog porekla, optužen za izdaju, obreo se najpre u đenovljanskoj Galati, da bi odatle otišao na Eubeju, koja je bila mletački posed, da bi se preko Lokriđana i Akarnanaca sklonio kod Albanaca u Tesaliji, sa kojima je bio u prijateljstvu još od njegovog namesnikovanja na zapadu. Uz pomoć albanskih putovođa Sirgijan je uspeo da se krajem 1333. godine sretne sa Stefanom Dušanom, kome je ponudio svoje usluge. Sirgijan je obećao Dušanu... ceo članak


Kolebanja srpskih velikaša i povratak Stefana Dušana u Makedoniju

Napisao Andreja Vujičić 2015-12-09 15:18:44  •  Komentari (64)

slikaKoliki je utisak na Srbe ostavila vizantijska kontraofanziva najbolje oslikava dolazak poslanstva iz Skoplja, koji je u srpskim rukama još od 1282. godine, Jovanu Kantakuzinu, nudeći mu predaju ovog za Stefana Dušana veoma važnog grada. Naime, Dušan se u tom istom Skoplju pre samo četiri godine krunisao za cara. Primer Skoplja sledili su još neki manji gradovi, ali i srpski velikaši. Jovan Kantakuzin je donekle ostao uzdržan, pošto je bio svestan svoje realne snage. Ipak, slavnu ratnu sezonu 1350. godine, on je želeo da... ceo članak


Bitka kod Velbužda i dolazak na vlast Stefana Dušana

Napisao Andreja Vujičić 2015-12-09 16:19:12  •  Komentari (64)

slikaDolazak na vlast ambicioznog bugarskog cara Mihaila III Šišmana, nije bio samo puka slučajnost, već dobro promišljena odluka, jer se on kao potomak slavnih Asenovaca i kao zet srpskoga kralja Stefana Uroša II Milutina činio kao najprikladnija osoba koja bi sela na velikotrnovski presto. Sukob sa Vizantijom okončan je 1324. godine, sklapanjem dinastičkog braka. Kada je mirovni sporazum obnovljen 1327, obe strane su se obavezale da će pružiti pomoć protiv neprijatelja koji su ih ugrožavali. U toku građanskog rata u Vizant... ceo članak


Kontraofanziva Jovana Kantakuzina

Napisao Andreja Vujičić 2015-12-02 08:19:35  •  Komentari (64)

slika Prestanak građanskog rata u Vizantiji nije odgovarao Stefanu Dušanu. On je imao nameru da i dalje osvaja oblasti koje su bile pod vlašću Romeja. Pojava kuge samo je na kratko odložila nastavak ratnih operacija. Kada je 1348. godine umro Jovan Anđeo, despot u Tesaliji i Epiru, Dušan je iskoristio obezglavljenost tih oblasti i nastavio svoja osvajanja. Iste godine zauzeo je ceo Epir, sa gradovima Janjinom i Artom, a njegov vojvoda Preljub zauzeo je čitavu Tesaliju. Preljub je tada postao namesnik u Tesaliji, Jovan A... ceo članak


Bitka kod Stefanijane i srpsko osvajanje Sera

Napisao Andreja Vujičić 2015-12-02 08:19:59  •  Komentari (64)

slika Dok je Stefan Dušan još uvek boravio u Zihni, flota koju su okupili Latini, potpisnici Avinjonske lige,1 uspela je 13. maja 1344. godine, da porazi seldžučku flotu kod poluostrva Longa, središnjeg kraka poluostrva Halkidika. Turski vojnici, njih oko tri hiljade, uspeli su da se dokopaju obale u nameri da preko Helesponta pređu u Malu Aziju.2 Pošto je saznao za seldžučki poraz kod Longa, i njihovo iskrcavanje, Dušan je shvatio da mu se pružila dobra prilika da nanese š... ceo članak


Prekid savezništva Stefana Dušana i Jovana Kantakuzina

Napisao Andreja Vujičić 2015-12-01 08:20:38  •  Komentari (64)

slika Krajem 1342. godine, Jovan Kantakuzin ponovo je u pomoć pozvao varvare. Ovoga puta bili su to Turci, pod vođstvom ajdinskog emira Umura, koji su se rado odazvali, i već početkom 1343. godine došli u Trakiju. Iako stvarni uspesi turske vojske nisu bili veliki, ipak su bili ohrabrenje za Jovana Kantakuzina ali i spas za Didimotiku, koju su Paleolozi prestali da opsedaju tokom zime 1342-3. Ta duga i jaka zima bila je uzrok i Umurovog povlačenja.1 Našavši se u besparici, obuzet crni... ceo članak