Psiha je bila ljubavnica, a kasnije žena boga Erosa (Amora); njeno ime znači duša. Kod Homera se zamišlja da ljudske duše izgledaju isto kao ljudi za života, ali se ta ideja kasnije izmenila pod uticajem orfičara, koji su verovali da je ''telo grobnica duše''. Duša se simbolički predstavljala kao ptica ili leptir. Psiha je junakinja poznate ''uokvirene novele'' iz Apulijevog romana Zlatni magarac. Tu se priča da je ona, kao devojka, bila toliko lepa da je izazvala Afroditinu zavist. Boginja je naredila svom sinu Erosu da Psihu kazni ljubavlju prema nekom odvratnom čudovištu, ali se mladi bog, kada je ugledao devojku, sam zaljubi u nju. Eros je odveo Psihu u vilinsku palatu, gde se noću sastajao sa njom, ali uz izričit uslov da ga ona nikada ne sme videti. Podgovorena od zavidljivih sestara, Psiha jedne noći upali lampu i ugleda zanosnog boga, ali kap vrelog ulja probudi Erosa. Rasrđen, on napusti Psihu, a devojka krene u dugo i mučno traganje za njim. Najzad je stigla do Afroditinog dvora, gde ju je boginja zlostavljala nemogućim zadacima, koje devojka izvrši uz pomoć životinja, biljki i bogova. Eros je i dalje voleo Psihu, pa je uspeo da od Zevsa za nju izmoli besmrtnost i dopuštenje da je uzme za ženu. Eros i Psiha dobili su kćer Nasladu. Ovaj mit, jasno obeležen elementima bajki i narodnog verovanja (devojka koja traga postoji i u srpskim narodnim pričama), često se tumačio kao alegorija putovanja ljudske duše kroz život u potrazi za besmrtnošću, ili kao simbolički izraz mističnog sjedinjenja duše sa bogom posle iskušenja i patnji. Priča o Psihi bila je omiljen motiv u helenističkoj umetnosti, a kasnije je, pored ostalih, nadahnula Rafaela, Kanovu i Rodena.

Literatura:

Vladeta Janković, Imenik klasične starine: mitologija, istorija, umetnost, Beograd 1996.

Izvor slike:

https://commons.wikimedia.org/wiki/File%3APsycheabduct.jpg