Sizif, sin Eolov, deda Belerofontov, veliki lukavac i varalica. Pričalo se da je on, a ne Laert, pravi Odisejev otac. Sizif je, prema jednom mitu, uspeo da nadmudri i samu Smrt: pre nego što će umreti, zabranio je ženi da mu priredi pogrebne počasti, zatim je od Hada izmolio da iz Podzemlja izađe samo na kratko, koliko da kazni bezbožnicu, a onda je ostao srećno da živi do duboke starosti. Najviše je poznat po poslovičnim mukama koje je trpeo u Donjem svetu, gde je večito morao da gura uz brdo tešku stenu koja bi se sa vrha svaki put skotrljala u podnožje. Ticijan predstavlja Sizifa kako kamen nosi na leđima, a čuveni esej Albera Kamija o apsurdnosti postojanja i čovekovoj hrabrosti u suočavanju s uzaludnošću sopstvenih napora nosi naslov Mit o Sizifu. Sizif, naslikao Ticijan oko 1548.