Karlo Veliki, prvi car Franaka, ujedinitelj Zapadne Evrope bio je nesvakidašnja pojava onoga vremena. Na mestu kralja svih Franaka nasledio je oca Pipina Mlađeg, a kao kralj (lat. rex) vladao je u periodu 768. do 800. godine, kada ga je u Rimu, na opšte iznenađenje prisutnih, papa Lav III na Božić 800. godine okrunio za cara. Karla Avgusta, kako ga je oduševljeni narod Rima pozdravio, pozdravili su i poslanici jerusalimskog patrijarha, koji su mu tom prilikom predali ključeve Kalvarije (Hristovog grobnog mesta) i grada Jerusalima, kao što je i sam papa učinio pet godina ranije sa ključevima grada Rima. Karla Velikog ovako je opisao njegov biograf Ajnhard: „Bio je krupan i snažan, visokog stasa koji ipak nije nadilazio pravu meru – zna se, naime, da je njegova visina iznosila sedam puta dužinu njegovih stopala. Čelo mu je bilo zaobljeno, oči vrlo velike i živahne, nos malo veći od prosečnog, kosa seda i lepa, lice vedro i prijatno. Zato je, bilo da je stajao ili sedeo, delovao vrlo autoritativno i dostojanstveno. Iako mu je vrat bio debeo i nešto kraći, a trbuh možda malo izbočeniji, to je prikrivala skladnost ostalih udova. Hod mu je bio čvrst, a čitavo držanje tela muževno. Imao je jasan glas koji međutim, nije baš odgovarao njegovoj snažnoj pojavi“. U sledećem poglavlju opisuje njegov način oblačenja: „Odevao se po tradiciji svojih otaca, u franačku nošnju. Na telo je oblačio lanenu košulju i gaće od lanene tkanine, a zatim tuniku obrubljenu svilom i pantalone…ramena i grudi zimi mu je štitio prsluk napravljen od vidrinog ili kuninog krzna; ogrtao se plavim plaštom i uvek je imao pripasan mač čiji su balčak i remen bili od zlata ili srebra. Ponekad je nosio i dragim kamenjem ukrašen mač, ali to samo na velike praznike ili kada bi došli izaslanici stranih naroda. Tuđinsku odeću, koliko god bila lepa, odbijao je i nikad nije dopuštao da mu je obuku. Na svečanostima je istupao u odori protkanoj zlatom, u obući ukrašenoj dragim kamenjem; plašt mu je bio pričvršćen zlatnom kopčom, a glavu mu je krasila kruna, takođe od zlata i dragulja. Ipak, drugim danima njegova odeća se nije mnogo razlikovala od obične narodne nošnje." Mač koji Ajnhard spominje verovatno je Žojus, jedan od najopevanijih mačeva srednjovekovne Evrope. U pitanju je ceremonijalni mač Karla Velikog i do XIII veka je korišćen kao zvanični mač za krunisanje francuskih kraljeva. Pesma o Rolanu opisuje kako je o boku Karla Velikog "visio Žojus, mač kojem nije bilo ravnog; njegova boja se menjala trideset puta na dan". Mač se danas može videti u Luvru, a naučno istraživanje je pokazalo da njegovi delovi datiraju iz drugih perioda: jabuka datira iz X ili XI veka, nakrsnica iz XII veka, a rukohvat iz XIII veka. Međutim, samo sečivo datira iz IX ili X veka, tako da taj deo može biti isti onaj koji je koristio prvi car Franačkog carstva.