Orfej je bio pevač iz Trakije, sin Muze Kaliope, a muž nimfe Euridike. Od Apolona je dobio Liru čijim je čudesnim zvucima zanosio ljude, pripitomljavao divlje zveri i pokretao stenje i dveće. Orfej je učestvovao u pohodu argonauta, prilikom čega je svojom muzikom stišao buru, ućutkao sirene i uspavao zmaja-čuvara zlatnog runa. Kad je njegova voljena Euridika umrla od zmijskog ujeda, Orfej je toloko tugovao da je pošao za njom u Donji svet. Čarobnom svirkom ganuo je Harona, smirio Kerbera i umilostivio strašna podzemna božanstva. Persefona je učinila jedinstven izuzetak i dopustila mu da Euridiku vrati među žive, ali pod uslovom da se na nju ne osvrće sve dok ne izađu na svetlost dana. Zaljubljeni pevač nije izdržao, pa je Euridika zauvek nestala među senima mrtvih. Mučen čežnjom, Orfej je onda usamljenički lutao pevajući o izgubljenoj ljubavi, dok ga nisu ubile i rastrgle pomamljene bahantkinje - po jednima zato sto je prezreo njihove ženske čari, a po drugima, zato što je prestao da poštuje njihovo božanstvo Dionisa. Legenda kaže da su delove Orfejevog tela sahranile Muze, a da su njegovu glavu i liru talasi izbacili na obalu ostrva Lezba, koje je potom zauvek ostalo mesto procvata lirskog pesništva. Glava je položena u grob u čijoj su blizini, kažu, i slavuji lepše pevali, a liru je Apolon preneo na nebo, te otuda današnji naziv sazvežđa Lire. Mit o Orfeju nadahnuo je mnoge umetnike. Motiv su, pored drugih antičkih pesnika, obrađivali Eshil i Ovidije, a u novije vreme Andre Šenije i R. M. Rilke. Svakako najpoznatija muzička obrada je Glukova opera Orfej i Euridika.

Literatura:

Vladeta Janković, Imenik klasične starine: mitologija, istorija, umetnost, Beograd 1996.

Izvor slike:

https://commons.wikimedia.org/wiki/File%3AEdward_Poynter_-_Orpheus_and_Eurydice.jpg