Atena (Atina) je bila grčka boginja mudrosti, pravednog rata, zaštitnica umetnosti i zanata. Bila je ćerka boga Zevsa. Po legendi, Zevsa je zabolela glava, te je on naredio Hefestu da mu je sekirom raspoluti. Nakon toga je iz njegove lobanje u punoj ratnoj opremi i uz bojni poklič iskočila Atena. Ona se sa Posejdonom takmičila oko prevlasti nad Atikom. Pobednik bi bio onaj ko korisnije zemlju daruje. Posejdon je ponudio konja (prema drugim izvorima, udarcem trozupca stvorio je slano jezero), a Atena maslinu, nakon čega je vlast nad Atikom pripala Ateni. Na Atici je osnovan grad Atina, po istoimenoj boginji i stavljen pod njenu zaštitu. Na mestu takmičenja na atinskom Akropolju, podignut je hram Erehtejon, koji i danas postoji. Drugo veliko Atenino svetilište bio je Partenon, gde je boginja obožavana u svojoj devičanskoj formi (Parthenos). U unutrašnjosti hrama nalazio se ogromni kip boginje od zlata i slonovače, koji je izradio čuveni antički vajar Fidija. Na ulazu u Akropolj nalazila se Fidijina deset metara visoka bronzana statua Atene Promahos (one koja predvodi u boj). U mitovima i književnosti Atena uvek pomaže junake koje, pored hrabrosti, krasi i promišljenost. Stoga su njeni ljubimci Persej, Diomed, Belerofont, a naročito Odisej. U Ilijadi ona se bori na strani Grka i pomaže ih na sve načine, a u Odiseji sarađuje sa glavnim junakom u njegovim poduhvatima. Ona je takođe zaštitnica države i onoga što državu štiti, kao što su pravosuđe i zakoni, pristaništa, zidine i dr. Pokroviteljica je zemljoradnje, pčelarstva, a naročito zanatstva. Kult Atene negovao se širom Grčke, ali joj je centar bio sam grad Atina, gde su se proslavljale Panateneje u njenu čast. Atenini atributi su šlem, koplje i okrugli štit sa Meduzinom glavom, a posvećeni su joj zmija, petao, maslinovo drvo i naročito sova, predstavljena i na atinskom novcu. U rimsko doba poistovećivana je sa Minervom.

Izvor slike:

https://commons.wikimedia.org/wiki/File%3ANAMA_Ath%C3%A9na_Varvakeion.jpg