Dafna je bila ćerka Geje i rečnog boga Peneja. U nju se strastveno zaljubio Apolon; bežeći pred njegovom nasrtljivošću, Dafna je zamolila svoju božansku majku da joj pomogne, i ona je učinila da se nimfa, u trenutku kad je Apolon pokušao da je zagrli, pretvori u lovorovo drvo. Da bi se utešio, Apolon je glavu okitio lovorovim vencem, koji je kasnije bio nagrada pobednicima na njemu posvećenim Pitijskim igrama. Lovorov venac je u antici bio simbol pobede uopšte. Priča o Dafni je u hrišćansko doba figurativno tumačena kao bekstvo duše kroz molitvu pred demonskim iskušenjem. Od pesnika, mit su, pored ostalih, obrađivali Ovidije, Dante, Čoser i Petrarka, a od mnogih predstava u likovnoj umetnosti najuspelije su slike Đorđona, Polajuola i Pusena, odnosno čuvena Berninijeva grupa u mermeru.

Literatura:

Vladeta Janković, Imenik klasične starine: mitologija, istorija, umetnost, Beograd 1996.

Izvor slike:

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b6/Apollo_e_Daphne.jpg