Gaj Julije Cezar (100. pre n.e. - 44. pre n.e.) bio je rimski aristorkrata, vojskovođa, državnik i pisac. Jedna od najupečatljivijih ličnosti antike. U poslednjim decenijama republike dominirao je političkim životom Rima, a posle pobede u građanskom ratu protiv Pompeja dobio je najpre privremena, a potom neograničena diktatorska ovlašćenja. Ubijen je u republikanskoj zaveri koju su predvodili Brut i Kasije, o Martovskim idama godine 44. pre n.e. Izvanredno obdaren general, kojeg je vojska obožavala, odneo je mnoge pobede i proširio rimsku vlast na tlu Galije (današnja Francuska). Bio je sjajan govornik, a njegova memoarska dela, pisana u trećem licu, 'Komentari o galskom ratu' i 'O građanskom ratu', smatraju se uzorima lucidne i sažeto elegantne latinske proze. Cezar je imao mnogo protivnika - od konzervativnih demokarata poput Cicerona do mladih intelektualaca kao što je bio Katul - ali su mu prijatelji bili odani, a u narodu je, zahvaljujući gospodskoj darežljivosti, bio vrlo omiljen. Voleo je žene, a najpoznatija od njegovih mnogobrojnih ljubavnica svakako je Kleopatra. Cezaru se pripisuju mnoge duhovitosti i slavne izreke. 'Kocka je bačena' (Alea iacta est) navodno je rekao pošto je, protivno zakonu i volji Senata, stupio na teritoriju uže Italije, prešavši sa vojskom rečicu Rubikon, čime je počeo građanski rat, u kojem je mogao samo izgubiti glavu ili postati prvi čovek Rima. 'Dođoh, videh, pobedih' (Veni, vidi, vici) je rečenica kojom bi trebalo da je obavestio Senat o lakoj pobedi nad jednim orijentalnim dinastom, a, 'Zar i ti, sine Brute?' (Et tu Brute, fili mi?) njegov je uzvik iznenađenja kada je među zaverenicima koji su ga udarali noževima ugledao i voljenog mlađeg prijatelja. Testamentom je usinio rođaka Oktavijana (potonji Avgust), što je ovome pomoglo da zasnuje principat. Cezar je posle smrti proglašen za božanstvo, a njegovo ime je postalo deo vladarske titule: ono se nalazi u korenu reči Kaiser, ćesar i car, a carski rez se zove tako jer je Julije zahvaljujući tom zahvatu navodno došao na svet. Iz Cezarovih biografa (Svetonije, Plutarh) saznajemo da je bio gluv na levo uho, da je patio od epilepsije, a da je voleo da nosi lovorov venac da bi sakrio ćelavost. Šekspir se poslužio Plutarhom za svog Julija Cezara, a u likovnoj umetnosti su, pored mnogih antičkih bista, naročito poznati Cezarovi trijumfi Andree Mantenje i jedna Rubensova kompozicija sa tom temom.

Literatura:

Vladeta Janković, Imenik klasične starine: mitologija, istorija, umetnost, Beograd 1996.

Izvor slike:

http://the-league-of-utter-disaster-chaos-and-insanity.wikia.com/wiki/File:Julius_caeser.jpg