Sofija Loren, (ital. Sophia Loren; 20. septembar 1934. Rim, Italija), pravo prezime Šikolone, je jedna od najpoznatijih italijanskih glumica. U svojoj kasnijoj glumačkoj fazi stekla je ugled dramske umetnice. Bila je žena filmskog producenta Karla Pontija. Sofija Loren je rođena u Rimu od oca inžinjera Rikarda Šikolonea i učiteljice klavira Romilde Vilani, koja je i sama htela da postane glumica. Odrasla je u siromašnim uslovima u gradu Pocuoli kraj Napulja dok je još trajao Drugi svetski rat. Mali stan delila je sa sestrom Marijom, roditeljima, dedom, bakom, ujacima i tetkama – kasnije je izjavila da ju je život u siromaštvu učinio žilavijom osobom. Kao dete smatrala se ružnom devojkom, ali je kasnije izrasla u lepoticu. Njena sestra udala se za Romana Musolinija, sina Benita Musolinija. Sofija je već sa 15 godina otišla tražiti filmske uloge u Rimu, a sa platom od posla kao model za ilustrovane romantične priče izdržavala je svoju porodicu. Nakon malih uloga u filmovima, kao što su „Kvo vadis“, Sofija je 1957. upoznala starijeg producenta Karla Pontija sa kojim se udala na svoj 23. rođendan. Od njega se morala rastaviti kako bi ga spasila od optužbe za bigamiju jer je on već pre bio oženjen, ali je ipak ostala sa njim u ljubavnoj vezi. Bilo je poznato da su mnogi glumci bili očarani njenom lepotom; na setu filma „Ponos i strast“ Keri Grant se tako duboko zaljubio u nju da ju je zamolio da se uda za njega iako je znao da je već udata za Pontija, a i Piter Selers zagledao se u nju dok su zajedno snimali komediju „Milionašica“ te je navodno bio spreman i razvesti se od svoje supruge zbog nje. Kada je 1962. osvojila Oskara za italijansku ratnu dramu „La Ciociara“, snimljenu po predlogu istoimenog Moravijinog romana, postala je prva glumica u istoriji koja ga je dobila izvan engleskog govornog područja. 1967. nastupila je u poslednjem filmu koji je režirao Čarli Čaplin, „Grofica iz Hongkonga“, ali koji nije bio hvaljen od kritike, a uz to se i posvađala sa zvezdom Marlonom Brandom. Marčelo Mastrojani, njen prijatelj, nastupio je u 13 filmova sa njom, među kojim je bio i "Brak na italijanski način". 1982. odslužila je 18 dana u zatvoru u Italiji zbog neplaćanja poreza. Empajer časopis ju je 1995. prozvao 25. najseksi zvezdom u filmskoj istoriji, a mnogi su je smatrali privlačnom i nakon što je prešla 60. godinu. Osim Oskara, osvojila je i 5 Zlatnih globusa; četiri puta za najpopularniju žensku zvezdu, a jednom za životni doprinos filmu.Pre svog prvog deteta imala je dva spontana pobačaja. Ipak, uprkos komplikacijama, uspela je kasnije roditi dvoje dece koje su se zvali Karlo Ponti Mlađi i Edoardo Ponti. U zadnje vreme bavi se finansiranjem poslova za kuvarice, šminku, nakit i parfeme. 2007. godine je najavila objavljivanje u Pireli kalendaru sa 72 godine, iako je osporila da će se pojaviti naga. Svoje memoare objavila je u septembru 2014. godine.