Po grčkom mitu Semiramida je bila kći grčke boginje Derketo. Kao nahoče su je odgajili golubovi, a kasnije se udala za Onesa, vojskovođu asirskog kralja Nina. Posle tragične muževljeve smrti, preudala se za kralja, a pošto je on ubrzo umro, stupila je na asirski presto. Vladala je dugo, više puta pobedonosno ratovala, a ovekovečila se izgradnjom Vavilona. Grad je bio podignut na reci Eufratu, a legenda kaže da su ga štitili zidovi dugi više od 60 kilometara, visoki stotinak metara, a toliko široki da su se na njima mogle mimoići dve konjske zaprege. Naročito su bili čuveni Semiramidini ''viseći vrtovi'', jedno od sedam čuda staroga sveta. Misli se da su to zapravo bile zasvedene galerije koje su, jedna iznad druge, bile nasute zemljom i obrasle gustim zelenilom. Semiramida je, po mitu, napustila presto posle pobune svog sina Ninija, kao golubica uzletela na nebo i pretvorila se u božanstvo. Iza mitske ličnosti skoro sigurno se krije istorijska Samuramat, supruga asirskog kralja Šamši Adada V, koja je između 810. i 805. pre n.e. vladala kao namesnica svog maloletnog sina Adad Nirarija III.

Viseći vrtovi Semiramide, naslikao H. Valdek oko 1900. godine.