Kraljevsko venčanje

Mirovnim ugovorom između Egipta i države Hetita, stvoreni su uslovi za dalji razvoj prijateljstva između dve države. Jedini kamen spoticanja ostao je Uri-Tešub, Hatušilišev bratanac, koji se nalazio u Egiptu. Verovatno da je neposredno pred ili posle potpisivanja mirovnog sporazuma, Ramzes II uvideo besmislenost podrške koju je pružao Uri-Tešubu. Shvativši situaciju u kojoj se našao, Uri-Tešub je uspeo da pobegne Ramzesu II. On je najverovatnije pobegao u Siriju. Kada je Hatušiliš III doznao da je Uri-Tešub u bekstvu u jednom pismu je savetovao Ramzesa II da ovaj uradi sve što je u njegovoj moći kako bi uhvatio begunca i vratio ga nazad u Egipat. Zahtev Hatušiliša III u pogledu svog nećaka bio je drugačiji nego prošlog puta. Tada je on tražio od Ramzesa II da mu ovaj preda Uri-Tešuba. Međutim, sklapanjem mirovnog sporazuma Hatušiliš III je učvrstio svoj položaj na hetitskom prestolu. Verovao je da Ramzes II neće iskoristiti Uri-Tešuba protiv njega. Takođe, Uri-Tešub u Egiptu, a ne u Hatiju je mnogo više odgovarao Hatušilišu III. Razlog je bio u tome što je njegov bratanac još uvek imao pristalice u hetitskoj državi. Uri-Tešubov dolazak u Hati i mogućnost dizanja pobune svakako da nije bilo po volji hetitskog vladara. Međutim, Uri-Tešub je verovatno već prešao u državu Hati. Ramzes II je na ovu činjenicu ukazao hetitskom vladaru. Hatušiliš III je kategorično odbijao ovakav podatak kao istinit i ostao pri insistiranju da se njegov bratanac nalazi na teritoriji pod upravom egipatskog vladara. Konačna sudbina Uri-Tešuba nije poznata. Postoji mogućnost da je do kraja svog života vladao teritorijom južne Anadolije.1

Narušen odnos između vladara Egipta i države Hati ovim problemom sa Uri-Tešubom, ubrzo je popravljen. Dvojica velikih kraljeva rešili su da pređu preko ovog problema i da svoje prijateljstvo uzdignu na viši nivo. Nakon intenzivne prepiske odlučeno je oko 1246. god. pre n. e. da se Hatušiliševa najstarija kćer uda za Ramzesa II. Međutim, usled problema venčanje će se obaviti tek posle godinu dana u 34. godini Ramzesove vladavine oko 1245. god. pre n. e.2 U prepisci Hatušiliš III navodi kako će on ruku svoje kćeri dati samo egipatskom vladaru. S druge strane Ramzes II ističe kako mu je vavilonski kralj ponudio svoju kćer, ali da je on odlučio da oženi ćerku hetitskog vladara i nijednu drugu.3 U ovoj prepisci koja je dovela do ugovaranja venčanja veliku ulogu je odigrala Hatušiliševa velika kraljevska supruga Puduhepa. Ona sasvim samostalno i na istoj ravni komunicira sa egipatskim vladarom, oslovljavajući ga sa "brate" isto kao što to sam Hatušiliš III čini. Da su komunicirali na istoj ravni govori činjenica da je nju Ramzes II oslovljavao sa "sestro". Puduhepa je imala velikog udela i u kasnijoj prepisci između dva dvora.

Kao što je slučaj sa većinom kraljevskih venčanja na prostoru Starog istoka, i ovo je služilo višoj svrsi. Povezivanje dva dvora putem venčanja bilo bi potpuno. Ono je predstavljalo jednu od garancija da će se mirovni sporazum poštovati, čime je mir dodatno učvršćivan.

Sve veće ugrožavanje teritorija od strane Asirije, a koje su pod vlašću i u interesnoj sferi Egipta i Hetita, davao je dodatni podsticaj Ramzesu II i Hatušilišu III da se približe jedan drugom. Ovakav slučaj teritorija koje su u egipatskoj ili hetitskoj interesnoj zoni je prostor Sirije i Palestine. Takođe, Ramzesu II kao vladaru koji je u stanju da najmanji spoljnopolitički potez putem propagande pretvori u ogroman uspeh, kraljevsko venčanje je više nego dobrodošlo. On opet ne propušta priliku da pohvali sebe kao sposobnog vladara. Ovaj događaj Ramzes II prikazao je kao znak poniznosti hetitskog vladara.4 Upravo u ovakvom načinu razmišljanja egipatskog vladara može se videti razlog zbog kojeg faraoni nikad nisu slali svoje kćeri stranim vladarima. Dakle, svi ovi faktori uticali su na odluku da se dobar odnos Egipta i države Hati unapredi i zapečati venčanjem između Ramzesa II i Hatušiliševe kćeri.

Međutim, kao što je već pomenuto došlo je do malog zastoja u isporučivanju mlade, njenog miraza i konačnog čina venčanja. Ramzes II je sa nestrpljenjem očekivao dolazak svoje nove supruge. U pismu Puduhepi on navodi kako obećana mu princeza nikako da stigne. Puduhepa odgovara kako treba vremena da se sakupi miraz jer hetitska država trenutno nije u mogućnosti da isti skupi. Pri tom ona ne propušta priliku da pohvali lepotu i poreklo svoje ćerke, pravdajući se da uz takvu princezu ide miraz koji odgovara njenoj lepoti. Puduhepa, šta više, kritikuje Ramzesa II i navodi kako je on pohlepan jer ne može da sačeka da se sakupi miraz.5 Kada je miraz skupljen, Ramzes II je zamoljen da pošalje ljude koji će ga pokupiti. I ovde je došlo do blagog zastoja jer Ramzes II iz nepoznatih razloga nije odmah uputio konvoj. Miraz je bio bogat i sastojao se od žive stoke i Gazgejaca ratnih zarobljenika hetitskog vladara. Kada je problem sa mirazom konačno rešen hetitska princeza je bila spremna za polazak. O ovome je Hatušiliš III uredno obavestio Ramzesa II koji je zauzvrat pisao hetitskom kralju sa velikom radošću. Princeza je imala veliku pratnju hetitskih zvaničnika, a vodio ju je njen brat verovatno najstariji Hatušilišev sin.6 Kraljica Puduhepa pratila je princezu sve do južne Sirije i granice sa Egiptom. Da bi obezbedio sigurno putovanje svojoj budućoj supruzi, Ramzes II je naredio svom činovniku na Levantu, Hiju da se postara za bezbednost hetitske princeze. A sam Ramzes II se pomolio Setu da blagosilja putnike lepim vremenskim prilikama. Hij je za svoj trud kasnije nagrađen položajem vicekralja Nubije. Na svojoj steli ističe kako je on taj koji je doveo mladu svome vladaru.7 Hetitska princeza konačno je stigla u Per-Ramzes gde ju je Ramzes II dočekao sa najvišim počastima. On je bio očaran njenom lepotom. Dao joj je ime Maat-nefru-Re. O ovoj hetitskoj princezi skoro da nema podataka, te se ne zna da li je ona ćerka Hatušiliša III i Puduhepe, ili ćerka hetitskog vladara i neke od njegovih konkubina. Ramzes II je ovaj događaj zabeležio na stelama nađenim u Nubiji i gornjem Egiptu, što ukazuje na njegov veliki značaj. Ramzes II je uslišio molbu Puduhepe i Maat-nefru-Re načinio svojom velikom kraljevskom suprugom, jednom od šest koliko ih je imao. Verovatno da je Hatušiliš III očekivao da njegova ćerka igra važnu ulogu na egipatskom dvoru. Nadao se da će ona moći da postane približno uticajna kao što su to na primer bile Tija žena Amenotepa III i Nefertiti žena Ehnatona. Međutim, žar koji je u početku rasplamsao srce Ramzesa II izgleda da se ubrzo ugasio. Sa jednog fragmentarnog natpisa saznajemo da je Maat-nefru-Re poslata u kraljevski harem u blizini Fajuma, što bi možda značilo da je izgubila status velike kraljevske supruge.8 Ali takav postupak bi sigurno razljutio hetitskog vladara. Uglavnom, značaj nove Ramzesove žene je ubrzo opao. Hatušiliš III se, šta više, žalio Ramzesu II kako ovaj ne želi da ima dete sa njom. Maat-nefru-Re je uskoro verovatno preminula jer se nigde ne pominje u izvorima. Iz ovog razloga je još jedna Hatušiliševa ćerka data Ramzesu III za ženu. O ovom drugom venčanju se ne zna mnogo. Postoje dve stele koje govore o ovom događaju, ali se nigde ne pominje datum venčanja.9 Jedina naznaka kad je to moglo biti je promena u titulaturi Ramzesa II. On je svojoj titulaturi dodao epitet "bog, vladar Heliopolisa". Ova promena u titulaturi se desila u periodu od 42. do 56. godine Ramzesove vladavine. Na osnovu te činjenice drugo venčanje se stavlja u ove hronološke okvire.

Ovim venčanjima konačno je učvršćen prijateljski odnos između Egipta i države Hati. Njihovi interesi se više nisu međusobno ukrštali, i do kraja postojanja hetitske države, Egipat i država Hetita nisu ratovale.

1Trevor Bryce, The Kingdom of the Hittites, New York 2005, 281.

2Trevor Bryce, Letters of the Great Kings of the Ancient Near East: The Royal Coresspodence of the Late Bronze Age, London 2003, 109.

3Bryce, 106.

4Амели Курт, Стари Исток, I том, Београд 2004, 206-207.

5Marc Van De Mieroop, The Eastern Mediterranean in the Age of Ramesses II, Chichester 2007, 224.

6Bryce, Letters of the Great Kings of the Ancient Near East, 109.

7K. A. Kitchen, "High society and lower ranks in Ramesside Egypt at home and abroad", BMSAES 6 (2006), 32.

8Bryce, Letters of the Great Kings of the Ancient Near East, 111.

9Kitchen, BMSAES 6 (2006), 32.