Prve godine vladavine Ramzesa II (1279-1212 god. pre n. e.)

Nije poznato koliko je tačno vladao Seti I. Njegova najviša potvrđena godina vladavine je 11, mada je sasvim moguće da je vladao nesto duže. Pri kraju vladavine, ne zna se tačno kada, svoga sina i naslednika Ramzesa II imenovao je za savladara1. Da je Ramzes II odabran za naslednika možemo videti na Setijevoj kraljevskoj listi iz Abidosa2. Tu se Seti I zajedno sa mladim sinom Ramzesom II klanja pred faraonskim prethodnicima kao svojim precima. Svi izvori za ovo savladarstvo potiču iz peroda vladavine Ramzesa II, pa ih moramo uzeti u obzir sa dozom opreza.

Ramzes II je rođen u vreme kada je vladao Horemheb. U vreme kada je na prestolu njegov otac Seti I, Ramzes dobija prvo zaduženje. Njegov otac ga je postavio za nadzornika pešadije i dvokolica, kao i za načelnika vojske3. Kada je bio postavljen na ove dužnosti Ramzes II je bio samo dete, imao je deset godina. Ova činjenica nas navodi na zaključak da su Ramzesu II ove titule date kao počasne, i da je na te pozicije bio postavljen čovek sa mnogo više godina i iskustva.

Za vreme Setijeve osme godine vladavine Ramzes II je učestvovao u pohodu na Nubiju. Ovaj poduhvat je imao za cilj da se uguši pobuna koju su podigli Iremiti, nubijsko pleme. Na zidu u malom kamenom hramu u Beit el-Valiju Ramzes II je opisao ovaj pohod4.

SLIKA

Ramzes II juriša sa sinovima na Nubijce, reljef sa zida hrama u Beit el-Valiju

On je prikazan kako sa svoja dva sina, Amunhervenemefom i Haemvasetom, juriša na grupu Nubijaca koji haotično beže u panici ka svom selu. Negde između osvajanja Kadeša i Amurua i okršaja sa Hetitima, Seti I je imao sudar sa Tjehenu Libijcima. O ovoj bitci ne znamo skoro ništa. Na reljefu u Karnaku se pojavljuje Ramzes II koji udara Libijca, iz čega se može zaključiti da je učestvovao u kampanji sa ocem.

Po stupanju na presto Ramzes II (1279-1212 god. pre n. e.), oličenje moći i veličine Egipta u doba faraona, imao je da se pozabavi kako sa novim tako i sa starim poblemima koje mu je ostavio otac Seti I. Druge godine vladavine imao se Ramzes II suočiti sa najezdom 'naroda s mora'5, i to Šerdenima. Od tog vremena Egipat je imao probleme sa upadima 'naroda s mora'6. Nema podataka koji opisuju bitku. S obzirom da kasnije u bitci kod Kadeša na strani Egipta učestvuju i Šerdeni može se zaključiti da je bitka bila uspešna po Egipćane. Ramzes II je uspeo da odbije napad i da pri tom zarobi određen broj ljudi. Tokom čitavog sledećeg perioda vladavine 19. dinastije, a takođe 20. dinastije i Ramzesa III, Šerdeni u Egiptu su imali ulogu plaćeničke vojske. Tokom ovog napada moguće je da su se Šerdenima priključili Libijci, i to u formi saveznika7. Iako je dokaza da je postojala koordinacija i savez između Šerdena i Libijaca veoma malo, ipak su značajni. Ovaj zaključak se može izvući iz činjenice da za vreme Ramzesovog sina i naslednika Merneptaha (1212-1204 god. pre n. e.) postoje čvrsti dokazi da je postojao savez između Libijaca i 'naroda s mora'. Ova libijska pretnja naterala je Ramzesa II da izgradi sistem utvrđenja8. Tvrđave su išle od ivice zapadne delte od grada Memfisa do mora i duž obale do današnjeg El Alamejna u dužini od preko 300 kilometara. Sa ovakvim utvrdama mogla se uspešno kontrolisati zapadna granica Egipta. Četvrte godine vladavine Ramzes II je organizovao svoj prvi veliki pohod u Siriju. Veliki deo teritorije preko koje je prošao bio je čvrsto u rukama Egipta. Takvo stanje je bilo sa obalskim gradovima Tirom i Biblosom. Međutim, kako se čini Muvatali II je iskoristio smenu na egipatskom prestolu i povratio Amuru, koji je Seti I osvojio neku godinu ranije9. Vladar Amurua Bentešina, egipatski štićenik, je zbačen, a na njegovo mesto Muvatali II je postavio sebi odanog Šapilija. Ovaj Ramzesov pohod je prethodio sledećem u kome se odlučivala sudbina severne Sirije, pa je imao karakter izvidničke akcije i procenjivanja stanja i spoljno-političke situacije. S obzirom na ovu činjenicu povratak i pridobijanje Amurua za sukob između Egipta i Hatija, koji je sledio, bio je od neprocenjive važnosti. Sa Amuruom na svojoj strani, Ramzes II bi imao još jednog vazala pored sebe i važno uporište za operacije na prostoru severne Sirije. Ipak, Ramzes II nije uspeo da povrati Amuru tako da je ova njegova ekspedicija iz oko 1275. godine ostala izviđačka misija. Iako nemamo direktne dokaze za tvrdnju da je i Kadeš promenio stranu i prišao Hetitima, u konačnom obračunu između dve sile, Kadeš je bio na strani Hatija10. O ovom sirijskom pohodu imamo saznanja na osnovu dve stele koje je podigao Ramzes II11. Jednu je podigao u Biblosu, a drugu u Nar el-Kelbi. Dok se sa stele iz Nar el-Kelbe ne može izvući nikakav značajan istorijski podatak, na onoj iz Biblosa nailazimo na jednu zanimljivost. Naime, čini se da je u jednom trenutku tokom pohoda vojska otišla ispred Ramzesa II i ostavila ga samog. Godinu dana kasnije ovo će se sudeći po svedočenju samog Ramzesa II ponoviti i praktično dovesti do poraza egipatske vojske.

Pored prvog Ramzesovog pohoda još jedna stvar je nagoveštavala njegove namere kad su u pitanju egipatski posedi na prostoru Sirije i Palestine. Još za vreme Horemheba i prvih vladara 19. dinastije, centar egipatske države je premešten iz efemernog glavnog grada Ahetatona u Memfis. Ovo pomeranje na sever blizu delte biće još izraženije za vreme Ramzesa II koji će premestiti dinastički centar iz Memfisa u Per-Ramzes('Kuća Ramzesa'). Ovaj grad je podignut na prostoru nekadašnje hiksoške12 prestonice Avarisa, koja se nalazi u zapadnoj delti jako blizu pogranične tvrđave Tjaru strateški izuzetno važne utvrde koja je bila baza za širenje na prostor Sirije i Palestine tokom Novog carstva. Ovim postupcima Ramzes II je utro put sukobu koji će eskalirati u bitku neviđenih razmera tadašnjeg doba, bitku kod Kadeša.

1Dijk, u: Oksfordska istorija starog Egipta(prir. I. Šo), 430-431.

2Ameli Kurt, u: Stari Istok, I tom, Beograd 2004, 204.

3Ellen Fowles Morris, u: The Architecture of Imperialism, 359.

4Ellen, 651.

5Termin 'narodi s mora' se koristi da bi se opisala grupa različitih naroda koja se pojavila u 13. veku pre n. e, na prostoru istočnog Sredozemlja. Razlikujemo nekoliko naroda. To su Luka, Šerdeni, Denjeni, Tjekeri, Pelešeti, Tereši, Šekeleši, Vešeši, Ekveši. Opširnije u: Ameli Kurt, 'Levant oko 1200-oko 720', u: Stari Istok, II tom, Beograd 2004, 402-410.

6Anthony J. Spalinger, 'Warfare in Ancient Egypt', u: A Companion to the Ancient Near East(prir. Daniel C. Snell), Oxford 2005, 236.

7Ellen, u: The Architecture of Imperialism, 615-616.

8Marc Van De Mieroop, u: The Eastern Mediterranean in the Age of Ramesses II, Chichester 2007, 60.

9Mieroop, 101-102.

10Trevor Bryce, u: The Kingdom of the Hittites, 234.

11Ellen, u: The Architecture of Imperialism, 360.

12Hiksi su narod koji je vladao većim delom Egipta u vreme Drugog međuperioda (oko 1720-oko 1550 god. pre n. e.). Njihovo poreklo je još predmen naučne rasprave. Opširnije u: Ameli Kurt, 'Egipat od I do XVII dinastije (c. 3100/3000-1552)', u: Stari Istok, I tom, Beograd 2004, 172-181; Žanin Burio, 'Drugi međuperiod (oko 1650-1550. g. pre n. e.)', u: Oksfordska istorija starog Egipta(prir. I. Šo), Beograd 2004, 270-317.