Đavolja biblija

Đavolja biblija, knjiga koja je svoje ime dobila zahvaljujući velikoj ilustraciji Antihrista (Lucifera), poznatija je po svom zvaničnom nazivu Codex Gigas (Džinovska knjiga), pre svega zbog svoje fizičke veličine. Đavolja biblija je najveći sačuvani srednjovekovni rukopis. Veruje se da je nastala kada je jedan benediktanski monah prodao dušu đavolu. Njen nastanak datira se početkom 13. veka u benediktanskom manastiru Podlažice u Bohemiji (današnja Češka). Đavolja biblija obuhvata Vulgatu, kao i mnoge istorijske dokumente napisane na latinskom jeziku. Godine 1648, tokom Tridesetogodišnjeg rata, švedska vojska je odnela rukopis kao deo ratnog plena, i danas se čuva u Narodnoj biblioteci Švedske u Stokholmu, iako uglavnom nije dostupna posetiocima.

SLIKA

Ilustracija Đavola (Lucifera)

Knjiga se nalazi u drvenoj kutiji prekrivenoj kožom i ukrasnim metalom. Sa svojih 92 cm dužine, 50 cm širine i 22 cm debljine i težinom od 75 kilograma to je najveći poznati srednjovekovni rukopis. Đavolja biblija je sastavljena od 310 listova pergamenta uglavnom načinjenih od koža 160 magaraca i verovatno teladi. Prvobitno je sadržala 320 strana, ali su neke od njih vremenom uklonjene. Nije poznato ko ih je uklonio i u koju svrhu ali je verovatno da su sadržale monaška pravila Benediktinaca. Rukopis je ispisao samo jedan pisar.

Veruje se da je knjigu načinio monah Herman u benediktinskom manastiru Podlažice, u blizini Hrudima. Manastir je uništen tokom 15. veka. Izveštaji u kodeksu završavaju se zaključno 1229. godinom. Kodeks je kasnije zaveštan cistercitskom manastiru Sedlek, a potom ga je kupio benediktinski manastir Brevnov. U periodu od 1477. do 1593. godine čuvan je u biblioteci manastira Brumov, dok nije odnet u Prag 1594. da bi postao deo kolekcije Rudolfa II. Krajem Tridesetogodišnjeg rata, 1648. godine, celu kolekciju odnela je švedska vojska kao deo ratnog plena. Od 1649. do 2007. rukopis je čuvan u Švedskoj kraljevskoj biblioteci u Stokholmu. Mesto njegovog nastanka je predstavljeno maketom u muzeju grada Hrasta.

SLIKA

Incipit liber sapientia Salomonis (Knjiga počinje sa mudrošću Solomona)

Kodeks je oštećen 7. maja 1697. godine, kada je veliki požar buknuo u kraljevskom dvorcu u Stokholmu, zahvatajući prisebnosti dvorskog bibliotekara. Kodeks je spašen od plamena tako što je izbačen kroz prozor prilikom čega su verovatno neki listovi odleteli, te i dan-danas nedostaju.

SLIKA

Codex Gigas, ili Đavolja biblija

Prema legendi, zabeleženoj još u srednjem veku, autor Kodeksa bio je monah koji je prekršio svoju monašku zakletvu i bio osuđen da bude živ zazidan. Da bi okajao tešku kaznu, obećao je da će stvoriti knigu za jednu noć, koja će zauvek proslaviti manastir i obuhvatiti celokupno ljudsko znanje. Blizu ponoći, shvatio je da neće moći da ispuni zadatak sam, tako da je uputio posebnu molitvu, ne Bogu, već palom anđelu Luciferu, kako bi mu pomogao da završi knjigu u zamenu za svoju dušu. Đavo je završio knjigu, a monah je dodao sliku đavola iz zahvalnosti za pomoć.

Literatura:

Kungul Biblioteket (National Library of Sweden), http://www.kb.se/codex-gigas/eng/