Stupanje 19. dinastije na presto. Povratak Egipta na prostor Sirije i Palestine

Horemheb (1323-1295. god. pre n. e.) poslednji vladar 18. dinastije umro je ne ostavivši iza sebe muškog potomka. Za svog nasledika odredio je čoveka po imenu Paramesu. On je poticao iz, do tada, nezapažene aristokratske porodice u severoistočnoj delti Donjeg Egipta. Zahvaljujući Horemhebovom pokroviteljstvu, koji je uvideo veliki potencijal u njemu, Paramesu je zauzimao važna mesta u egipatskoj vojsci i administraciji. Bio je zapovednik tvrđave Tjaru, važnog uporišta na kopnenoj prevlaci koja je povezivala egipatsku deltu i teritoriju Sirije i Palestine1. Kada je reč o položaju u administraciji, Paramesu je bio vezir faraona Horemheba, takođe je zauzimao položaj nadzornika sveštenstva Gornjeg i Donjeg Egipta. Možemo zaključiti da je Horemheb kroz ove funkcije, koje mu je poveravao, pripremao Paramesua za naslednika prestola, i sigurno ga imenovao za princa regenta. O tome svedoči potpuno miran prelazak vlasti sa Horemheba na Paramesua.

Nakon Horemhebove smrti oko 1295. god. pre n. e. Paramesu je stupio na egipatski presto kao Ramzes I, što je označilo početak perioda vladavine 19. dinastije, jedne od najčuvenijih egipatskih dinastija. On je već bio u poznim godinama kada je stupio na presto, vladao je oko godinu dana do 1294. god. pre n. e. Zbog toga nemamo podatke o njegovom delovanju na prostoru Sirije i Palestine. Ramzes I je dovršio dekoraciju drugog pilona i njegovog predvorja Amonovog hrama u Karnaku. Započeo je ukrašavanje velike hipostalne hale, neposredno pred smrt, takođe u Karnaku. Ipak za to kratko vreme uspeo je da za savladara imenuje svog sina Setija I2. Po svojoj smrti sahranjen je u Dolini kraljeva u Tebi. S obzirom na kratak vek njegove vladavine, njegova grobnica je bila mala i na brzinu pripremljena.

SLIKA

Unutrašnjost grobnice Ramzesa I

Kao i njegov otac pre njega Seti I je bio zapovednik tvrđave Tjaru, a takođe je bio i na poziciji vezira. Sa njegovim dolaskom na vlast počinje povratak Egipta na prostor Sirije i Palestine. Setijeva želja je bila da ponovi uspehe faraona 18. dinastije pre svega Tutmesa III koji mu je u tom smislu služio kao uzor. Međutim spoljno-politička situacija na prostoru Sirije i Palestine je bila drugačija nego u 15. veku pre n. e. Nekadašnje egipatske vazale kao što su Kadeš3 i Amuru4 sada je držala hetitska država. Teritorije koje su ostale u posedu Egipta bile su zanemarene. Sa stele u Abidosu koju je posvetio svom ocu Ramzesu I, saznajemo da je Seti I, u ime svoga oca, imao pohod u, najverovatnije, obalski deo Libana5. Gradovi na ovom prostoru su stajali u prijateljskim odnosima sa Hetitima, kako bi izbegli konflikt sa Amuruom, hetitskim vazalom.

SLIKA

Seti I, reljef sa zida njegovog hrama u Abidosu

Ovaj poduhvat je nedvosmisleno najavljivao agresivnu politiku Setija I i pripremao teren za dalje akcije, kada i sam bude bio faraon. Međutim osim odvođenja zarobljenika u Egipat, ova kampanja nije imala veći značaj. Sve svoje sirijsko-palestinske pohode Seti I je ovekovečio na zidu velike hipostalne hale u Karnaku6.

On je imao brojne svešteničke titule koje su ga povezivale sa raznim bogovima poštovanim u delti. Između ostalih nosio je titulu visokog sveštenika Seta. Seti I je potpomogao obnavljanje velikog broja tradicionalnih hramova, želeo je da vrati značaj sveštenstvu boga Amona koje je ono imalo u vremenu pre perioda Amarne. Ovu želju za vraćanjem na stare uzore možemo videti na njegovom spisku kraljeva. Ovaj spisak je urezan na zidove hrama Setija I u Abidosu. U tom popisu Amenhotepa III direktno prati Horemheb, dakle Ehnaton, Tutanhamon i Aj se uopšte ne pominju, a period vladavine Aja je pripisan Horemhebu.

Stupivši na presto Seti I (1294-1279. god. pre n. e.) je tokom prve godine svoje vladavine imao pohod protiv Šasu beduina na Sinaju i kod Gaze. Ovim je hteo da obezbedi kontrolne punktove koji su snabdevali egipatsku vojsku hranom i vodom, što je bilo od neprocenjive važnosti za sirijski pohod. Zatim se uputio u Kanaan gde se obračunao sa pobunjeničkim gradovima i povratio strateški važno utvrđenje Bet Šan. Od tog vremena, kako nam sugerišu arheološki dokazi, ta tvrđava postaje baza za dalje operacije na tom prostoru7. U tom istom pohodu potčinio je Egiptu osam libanskih lokalnih vladara. Usled velikog oštećenja koji je reljef u Karnaku pretrpeo, ne zna se sa sigurnošću da li je osvojio bivše egipatske tvrđave Simiru, Ulazu i možda Kumidi8. Ova pretpostavka uzima se kao mogućnost zbog namere Setija I da povrati Kadeš i Amuru. Osvajanjem Simire, Ulaze i Kumidija dobio bi bazu za lako osvajanje Kadeša i Amurua. Seti I je, kako on to prikazuje na reljefu bez većeg napora osvojio Kadeš, ulaznu kapiju severne Sirije. Usled toga Amuru je prešao na stranu Egipta. Odgovor na ova osvajanja nije odmah usledio, jer je Muvatali II (1295-1272. god. pre n. e.), hetitski vladar, bio zauzet problemima koje je imao u Anatoliji. Naime, Muvatali II, pošto je tek stupio na presto, morao je da učvrsti vlast nad anatolskim posedima, primiri vazale na zapadu hetitske države i da se uhvati u koštac sa problemima koje su zadavali Gazgejci na severu. Ovo odlaganje je dobrodošlo Setiju I, koji je morao da zaustavi invaziju Libijaca na zapadu Egipta. Kada je Muvatali II posvršavao poslove rešio je da odgovori egipatskom faraonu i pokuša da povrati izgubljenu teritoriju. Negde u blizini Kadeša sukobili su se Egipćani i Hetiti, a ako nam je suditi po Setijevom reljefu bitka je bila uspešna za Egipćane9. Muvatali II je za sad morao da se pomiri sa gubitkom teritorije, i činjenicom da će morati da deli vlast u Siriji sa još jednom velikom silom. Postoje naznake da je Muvatali II nakon ovoga sklopio mir sa Setijem I10. Ukoliko je došlo do sklapanja mira onda je verovatno izvršeno razgraničavanje uz obavezu da se ono poštuje. Teritorije severno od Kadeša ostale su u posedu Hetita.

Pored ovih pohoda, Seti I je osme godine vladavine preduzeo pohod u Nubiju. Ova kampanja je nesumljivo imala za cilj obezbeđenje radne snage i sredstva za njegove pozamašne građevinske radove.

Seti I je takođe sahranjen u Dolini kraljeva i njegova grobnica je jedna od najlepših grobnica Novoga carstva.

SLIKA

Unutrašnjost grobnice Setija I

Agresivna politika Setija I se isplatila i Egipat je ponovo došao u zonu severne Sirije, povrativši prestiž koji je imao u vreme Amenhotepa III, ali očuvanje ovih zadobijenih teritorija predstavljaće pravi izazov njegovom sinu i nasledniku Ramzesu II.

1Ellen Fowles Morris, ‘’Frontier Policy in the Nineteenth Dinasty”, u: The Architecture of Imperialism:Military Bases and the Evolution of Foreign Policy in Egypt’s New Kingdom, Leiden 2005, 343.

2Trevor Bryce, “The Showdown with Egypt: The Reign of Muwattalli II (c.1295-1272)”, u: The Kingdom of the Hittites, New York 2005, 249.

3Trevor Bryce, u: The Kingdom of the Hittites, 184.

4Bryce, 195-196.

5Ellen Fowles Morris, ‘’Frontier Policy in the Nineteenth Dinasty”, u: The Architecture of Imperialism:Military Bases and the Evolution of Foreign Policy in Egypt’s New Kingdom, 343- 344.

6Ellen, 344- 345.

7Ellen, 351.

8Ellen 354.

9Trevor Bryce, u: The Kingdom of the Hittites, 250.

10Bryce, 250-251.