Bitka kod Kadeša

Ramzes II nije se mogao pomiriti sa gubitkom strateški važnih tačaka Amuruom i Kadešom. Stoga je rešio da jednim veličanstvenim pohodom povrati Kadeš i Amuru, učvrsti svoj položaj na vlasti, i da pokaže kako je on sposoban i vešt vladar.

Bitka kod Kadeša je jedna od najbolje dokumentovanih bitaka u II milenijumu pre n.e. Međutim, iako obiluje izvorima, oni dolaze uglavnom sa egipatske strane. Hetitskih izvora koji opisuju bitku nema, a postoji nekolicina koji daju naznake ishoda bitke1. Egipatski izvori su sačuvani u pet hramova u Abu Simbelu, Rameseumu, Karnaku, Luksoru i Abidosu. Sastoje se od izveštaja i pesme, koji su u vidu natpisa, i reljefnih prikaza. Pesma postoji i u odlomcima na dva papirusa2. Egipatski izvori su krajnje jednostrani i tendeciozni, što i jeste njihov cilj, da prikažu Ramzesa II kako sasvim sam pobeđuje Hetite. Najbolje su očuvani reljefi u Abu Simbelu i Luksoru3.

SLIKA

Ramzes II na dvokolicama u bici kod Kadeša, reljef sa zida hrama Abu Simbel

Specifičnost ove bitke je u njenim razmerama. Ovo je bio direktan sukob dve velike sile Egipta i Hatija. Bitki u kojima učestvuju dve velike sile tokom II milenijuma gotovo da nije bilo. Do sada su to bila koškanja i to uglavnom putem vazalnih država. Postoji više razloga zašto dva velika kralja nisu direktno ratovali4. Pre svega njih je četvorica, to su vladari Asirije, Vavilona, Hatija i Egipta. Ovo je omogućavalo kakvu takvu ravnotežu sila na terenu. Zatim, mnogo je lakše voditi pohod malih razmera, protiv male države jer je uspeh takvog poduhvata zagarantovan. Okršaji većih razmera su duži, dovode do ekonomskog iscrpljenja, i u najgorem slučaju mogu se završiti porazom, što bi uzdrmalo vladajuću poziciju kralja. Pešadija je bila uglavnom sastavljena od seljaka kojima je u interesu da se što pre vrate svojim kućama kako bi obrađivali imanje. Dakle, duži ratni sukob nije dolazio u obzir. Takođe postojala je opasnost da druga dva velika kralja formiraju odbrambeni savez ukoliko je jedan od njih napadnut. Rat protiv dve velike sile sigurno da nije bio poželjan za napadača.

SLIKA

Egipat (zeleno) i država Hetita (crveno) uoči bitke kod Kadeša

Pete godine svoje vladavine Ramzes II je okupio svoju vojsku kod Per-Ramzesa. Ona se sastojala iz četiri dela. Divizija Amon iz Tebe, divizija Ra iz Heliopolisa, divizija Ptah iz Memfisa i divizija Set iz Tanisa. Faraon Ramzes II bio je sa svojom pratnjom na čelu divizije Amon. Njegovi sinovi komandovali su ostalim divizijama5. Krajem maja 1274. god. pre n. e. vojska je krenula iz Per-Ramzesa i uputila sa ka pograničnoj tvrđavi Tjaru. Na svom putu do Kadeša Ramzes nije imao problema i nije nailazio na otpor. Velika Ramzesova greška je bila što nije poslao izviđače kako bi utvrdio gde se nalazi protivnička vojska. Zbog toga divizije egipatske vojske nisu išle zajedno već jedna za drugom. Kašnjenje divizije Set, koja je išla zadnja, za divizijom Amon, koja je marširala prva, bilo je ogromno. U trenutku kad je egipatska vojska bila nadomak Kadeša, Muvatali II je sa svojom vojskom čekao kod Kadeša. Hetitska vojska je pored glavnine koju su sačinjavali Hetiti, u svojim redovima imala i vojnike iz vazalnih država. O sastavu hetitske vojske najbolje govori jedan od natpisa:

…Njegovo visočanstvo je došlo u Kadeš, i sada je bedni prokletnik Kadeša stigao okupivši sve strane zemlje sve do kraja mora; čitava zemlja Hati je došla, ona iz Nahrina, kao i ona iz Arzave, Dardanci, Gazgejci, oni iz Mase, oni iz Pitase, oni iz Iruna, oni iz Karkiše, Luke, Kizuvadne, Karhemiša, Ugarita, Kedije, čitava zemlja Nunhašija, Mušaneta i Kadeša...Prekrili su doline i planine izgledali su kao skakavci zbog svoje brojnosti. On(prokletnik Kadeša, odnosno Muvatali II) je svo srebro iz zemlje izneo, svo sa svog poseda uzeo i dao stranim zemljama da bi došle da se bore za njega.6

Hetitska vojska je brojala, po Ramzesovom kazivanju 47,500 vojnika, od čega oko 3,500 dvokolica, i oko 37,000 pešadinaca. Ramzesova vojska je imala otprilike isti broj ljudi7. U sastavu egipatske vojske bili su i Šerdeni8. Kada je bio nadomak Kadeša, Ramzesu su došla dva Šasu beduina. Oni su tvrdili da su njihovi saplemenici i oni rešili da se odmetnu od Muvatalija II i pređu na stranu Ramzesa II. Pod pritiskom otkrili su lokaciju položaja hetitskog vladara i saopštili Ramzesu kako se Muvatali nalazi u blizini Alepa:

"Naši saborci koji su na čelu plemena koja su uz prokletnika zemlje Hati, poslali su nas kod njegovog veličanstva da kažemo, "Bićemo faraonovi podanici i napustićemo prokletnika Hatija". Onda je njegovo veličanstvo reklo njima: "Gde su ti vaši saborci koji su vas poslali da pošaljete njegovom veličanstvu ovu poruku?" Onda su oni rekli njegovom veličanstvu: "Tamo su gde je i bedni vladar Hatija, jer prokletnik Hatija je u zemlji Alepo severno od Tunipa, on se uplašio faraona i nije otišao južno kad je čuo da ovaj napreduje ka severu."9

Ova priča je izmišljena i poslužila je Ramzesu II da opravda svoju grešku što nije poslao izviđače kako bi utvrdio gde se neprijatelj nalazi. Dva Šasu beduina su verovatno bili Muvatalijevi špijuni. Činjenica da Ramzes II nije poslao izviđače, krajnje je začuđujuća ako se uzme u obzir da je on posedovao vojno iskustvo koje je stekao u pohodima svoga oca. Pogrešna informacija da je neprijatelj daleko na severu, nagnala je Ramzesa II da pređe reku Oront i ukampuje se ispred Kadeša, kako bi započeo opsadu istog. Dva hetitska izviđača, koja su poslata da tačno utvrde poziciju Ramzesa II, su bila uhvaćena od strane Egipćana i pošto su bili prebijeni odali su stvarnu poziciju hetitske vojske:

Onda je njegovo veličanstvo reklo: "Ko ste vi?". Oni odgovoriše, "Mi pripadamo vladaru Hatija! Poslao nas je da vidimo gde se njegovo veličanstvo nalazi." Njegovo veličanstvo im je reklo: "Gde se nalazi on, vladar Hatija? Vidite ja sam čuo kako se on nalazi u zemlji Alepo, severno od Tunipa." Oni odgovoriše: "Gle, vladar Hatija je došao, zajedno sa mnogim stranim zemljama koje je doveo kao saveznike...Gle, oni su postavljeni, naoružani i spremni za borbu iza Kadeša!"10

SLIKA

Tok bitke kod Kadeša

Vest da se Muvatali II ne nalazi u Alepu, već da je zapravo iza Kadeša, razljutila je Ramzesa II, koji je svu krivicu svalio na svoje oficire. Poslao je glasnike da obaveste o ovome divizije Ra i Ptah, divizija Set je bila isuviše daleko da učini nešto. U tom trenutku divizija Ra je prelazila reku, i tada je hetitska vojska prešla Oront i udarila na diviziju Ra.

SLIKA

Tok bitke kod Kadeša

Ubrzo je Ra divizija bila u rasulu, a Hetiti su udarili na Amon diviziju u kojoj je bio Ramzes II. On navodi kako je od strane svojih boraca ostavljen sam na cedilu. Ali Ramzes II je ostao priseban i tada mu je sam bog Amon pomogao da se izbori sa neprijateljskim dvokolicama i izvojuje pobedu.

SLIKA

Tok bitke kod Kadeša

Slikana predstava ovog događaja se sastoji iz dve scene: jedna prikazuje kamp divizije Amon, a druga borbu na otvorenom polju11. U oba slučaja Ramzes II je u sredini reljefa. On je bio smiren i staložen a njegovi vojnici i oficiri bežali su u panici dok je hetitska vojska napadala kamp. Ramzes II je uveo red u poljuljanu disciplinu svoje vojske. U bici on je kosio neprijatelje stojeći sam u dvokolici, sa konjskim uzdama vezanim oko njegovog struka. Posmatrači koji bi stajali ispred ove reljefne predstave, bili bi očarani, kada bi u svom tom haosu jasno videli ogromnu figuru Ramzesa II. A natpis opisuje njegovo herojstvo:

Onda je njegovo veličanstvo krenulo galopom napred u sred prokletnika zemlje Hati, sam nikog nije bilo sa njim. Naišao je na 2,500 dvokolica koje su ga opkoljavale, a koje su sačinjavali svi prokletnici zemlje Hati i mnogih drugih stranih zemalja...Zovem te moj oče Amone, među mnogobrojnim neprijateljima sam koje ne poznajem. Sve strane zemlje su se udružile protiv mene, ja sam sam, nikog nema sa mnom, moja mnogobrojna pešadija me je napustila, ni jedna moja dvokolica ne čuva me. Dozivao sam ih, ali me niko nije slušao dok sam ih zvao...Amon je došao kad sam ga pozvao, pružio mi je ruku i ja sam se radovao...Bio sam kao Mont. Gađao sam desnom a zarobljavao levom...Video sam da se 2,500 dvokoličara na koje sam jurnuo koprca ispred mog konja. Ni jedan od njih nije smogao hrabrosti da se bori...Naterao sam ih da gnjure kao krokodili, padajući na lice jedan preko drugog. Ubijao sam po volji...Kogod je pao nije ustao.12

Njegova zasluga da smiri situaciju i opšte rasulo vojske sigurno da je preuveličana. Naime, čini se da je situaciju spasila takozvana n'rn četa13.

SLIKA

Tok bitke kod Kadeša

Ova jedinica se ne spominje na natpisima, samo na reljefima. Reč n'rn semitskog je porekla, ali su ti vojnici prikazani kao tipični Egipćani. Sudeći po naslovu, koji uz njih stoji oni su stigli iz Amurua. Još uvek traje debata među naučnicima o njihovom poreklu. Uglavnom, njihov napad stabilizovao je bitku i dao vremena da dođu preostale divizije. S obzirom da je Muvatalijeva vojska bila sastavljena ne samo od Hetita veći od drugih naroda, disciplina verovatno nije bila velika u njenim redovima. Oni su krenuli da pljačkaju Ramzesov kamp, što je dalo vremena Egipćanima da se saberu. Kada su stigle preostale egipatske divizije stanje se stabilizovalo, obe vojske bile su u pat poziciji, i bitka se završila nerešeno. Egipatska vojska se povukla a hetitska je prodrla sve do Abe, oblasti oko Damaska. Mirovnu ponudnu, koju je dobio od Muvatalija II, Ramzes II odbio je14. Koliko se Ramzes II trudio da ovu bitku prikaže kao svoju pobedu može se videti iz načina na koji Muvatali II traži primirje:

On (Muvatali II) je poslao izaslanike sa pismom u ruci naslovljeno na ime moga veličanstva...Tvoj sluga govori da bi bilo znano da si ti sin Rea koji je došao iz svog tela. On ti je dao sve zemlje zajedno. Što se tiče zemlje Egipta i zemlje Hatija, one su tvoje sluge pod tvojim nogama. Budi milosrdan prema nama.15

Iako je prikazao kao svoju pobedu i uspeh, bio je to po svemu sudeći poraz Ramzesa II. Ako je suditi po natpisima u Rameseumu, Abu Simbelu i Abidosu, gde se nalaze imena poginulih hetitskih oficira, i Muvatali II je pretrpeo velike gubitke16. Ali, činjenica je da Ramzes II nije uspeo da povrati Kadeš i Amuru, a neprijatelj je uspeo i da prodre u južnu Siriju. Ovim porazom poljuljan je ugled Egipta, pa se Ramzes II suočio sa nizom pobuna na prostoru Sirije i Palestine.

Sedme godine svoje vladavine Ramzes II se pozabavio sa ovim pobunama. Reljefi koji opisuju ove pohode su veoma sažeti i stereotipni tako da unose zabunu kad i gde je koji pohod vodio17. Nakon brzog ugušenja ovih pobuna, Ramzes II je osme i devete godine vladavine prodro daleko na sever Sirije i Palestine. Krećući se dolinom reke Oront osvojio je gradove Tunip i Dapur18. Muvatali II nije odgovorio jer je bio zauzet problemima sa Asirijom19.

Ovime je Egipat opet zapretio hetitskoj hegemoniji na prostoru Sirije. Činilo se da će se stari neprijatelji ponovo sukobiti, jer je bilo očigledno da ni jedna sila ne može da prevagne u borbi oko Sirije i Palestine. Međutim, obe države su bile odveć iscrpljene za bilo kakve akcije širih razmera. Muvatali II se pozabavio problemima koji su nastali u kraljevskoj porodici. Takođe narastajuća moć Asirije terala ga je da gleda i na drugu stranu, a ne samo na Egipat. Sa druge strane Ramzes II se posvetio grandioznom projektu izgradnje hramova širom Egipta. Smena na hetitskom prestolu, događaji koji su joj usledili, i nova geopolitička situacija na prostoru Starog istoka stvorila je uslove pomirenja Egipta i države Hetita.

1Ellen, u: The Architecture of Imperialism, 362; Bryce, u: The Kingdom of the Hittites, 234.

2Miriam Lichtheim, "The Kadesh Battle Inscriptions of Ramses II", u: Ancient Egyptian Literature A Book of Readings, Vol. II: The New Kingdom, Berkeley 1976, 57.

3Mieroop, u: The Eastern Mediterranean in the Age of Ramesses II, 129.

4Trevor Bryce, "The 'Eternal Treaty' from the Hittite perspective", BMSAES 6 (2006), 1-2.

5R.O. Faulkner, "The Battle of Kadesh", u: Mitteilungen des deutschen archäologischen Instituts Abteilung Kairo, band 16, II Teil, Wiesbaden 1958, 93.

6Faulkner, u: Mitteilungen des deutschen archäologischen Instituts Abteilung Kairo, 103.

7Mieroop, u: The Eastern Mediterranean in the Age of Ramesses II, 40.

8Faulkner, 93.

9Faulkner, u: Mitteilungen des deutschen archäologischen Instituts Abteilung Kairo, 100.

10Faulkner, 100-101.

11Mieroop, u: The Eastern Mediterranean in the Age of Ramesses II, 130.

12Lichtheim, u: Ancient Egyptian Literature A Book of Readings, 64-66.

13Ellen, u: The Architecture of Imperialism, 363-365.

14Dijk, u: Oksfordska istorija starog Egipta(prir. I. Šo), 432.

15Lichtheim, u: Ancient Egyptian Literature A Book of Readings, 71.

16Bryce , u: The Kingdom of the Hittites, 239.

17Ellen, u: The Architecture of Imperialism, 366.

18Bryce, 241.

19Mieroop, u: The Eastern Mediterranean in the Age of Ramesses II, 40.