Pohod Matije Kantakuzina protiv Srbije

Pošto je krunisao Jovana Kantakuzina za cara, vaseljenski patrijarh Isidor je 24. maja 1347. godine, u Vlahernskoj crkvi venčao Jovana V Paleologa i Jelenu, kćerku cara Jovana Kantakuzina. Pošto je sredio domaće prilike, Kantakuzin se okrenuo spoljašnjim neprijateljima. Poslao je poslanstvo Stefanu Dušanu, podsećajući ga na ranije ugovoreno savezništvo i prijateljstvo, u nadi da će mu ovaj vratiti otete gradove. Jovana Kantakuzina naročito je brinulo to što je Dušan uspeo da podmiti stanovnike Verije, koji su proterali njegovog sina Manojla, koji je od tada boravio u Tesaliji, kod ujaka Jovana Anđela.1

Međutim, u samoj Kantakuzinovoj porodici došlo je do problema. Njegov stariji sin, Matija, želeo je da ima veću vlast nego što mu je to otac namenio davanjem nove titule koja je bila viša od despotske, a niža od carske. Matija je želeo da ima svoju oblast, kojom će samostalno upravljati. Koliko je stanje postalo ozbiljno govori činjenica da je prvo carica Irina otišla sinu u Didimotiku, a za njom uskoro i sam Jovan Kantakuzin. Dogovor je postignut sa Matejom, kome je kao apanaža dodeljena oblast od Didimotike do predgrađa Hristopolja, a u širinu od obale Egejskog mora do grada Ksantije. Prema Kantakuzinovoj zamisli ovaj posed njegovog sina Matije trebao je da bude prva brana od sve češćih srpskih upada na teritoriju Carstva.2

Pošto Stefan Dušan nije dao konkretan odgovor, već se samo izgovarao, Jovan Kantakuzin mu uputi novo poslanstvo, ovoga puta sa pretećom sadržinom. Kantakuzin je izrazio željenje što će u pomoć morati da pozove varvare (Turke), pošto je romejska vojska bila uništena u građanskom ratu. Pošto se ni ovoga puta nisu sporazumeli, već je Dušan nastavio da opseda neke gradove, Kantakuzin uputi poslanstvo svome zetu Orhanu, zatraživši vojnu pomoć od njega.3

Potpomognut od strane Orhanovih Turaka, kojima je jedan od vođa bio i Murat, docniji sultan, Matija Kantakuzin, kome je bio poveren ovaj pohod, napade Srbe na granici, oko Kavale. Međutim, grčko stanovništvo stradalo je više od samih Turaka, željnih plena, koji se nisu obazirali kome šta pripada, nego od samih Srba. Zbog takvog ponašanja turske vojske, sam pohod Matije Kantakuzina nije doneo očekivan uspeh.4

1Ćirković, Ferjančić, VIINJ VI, 484-486.

2Radić, Vreme Jovana V Paleologa, 171.

3Ćirković, Ferjančić, VIINJ VI, 486-487.

4Ćorović, Istorija Srba 1, 202.