Kolebanja srpskih velikaša i povratak Stefana Dušana u Makedoniju

Koliki je utisak na Srbe ostavila vizantijska kontraofanziva najbolje oslikava dolazak poslanstva iz Skoplja, koji je u srpskim rukama još od 1282. godine, Jovanu Kantakuzinu, nudeći mu predaju ovog za Stefana Dušana veoma važnog grada. Naime, Dušan se u tom istom Skoplju pre samo četiri godine krunisao za cara. Primer Skoplja sledili su još neki manji gradovi, ali i srpski velikaši. Jovan Kantakuzin je donekle ostao uzdržan, pošto je bio svestan svoje realne snage. Ipak, slavnu ratnu sezonu 1350. godine, on je želeo da završi isto tako slavnim osvajanjem jakog grada Ginekokastrona,1 koji je zatvarao prilaze Solunu sa severa. Ginekokastron nije uspeo da osvoji, ali je od njegovog zapovednika dobio čvrsta uveravanja da će mu se uskoro predati. Time je srpski zapovednik kupovao vreme, čekajući da se Stefan Dušan sa vojskom vrati iz Bosne.2

Glavni razlog Dušanovog naglog povratka iz Bosne, bio je svakako prestoni grad Skoplje. Skoplje je još za vreme kralja Milutina bio jedna od prestonica Srbije. Iako je već sedam decenija bio u srpskim rukama, Kantakuzin je ovde imao veliki broj pristalica, koji su bili spremni da grad predaju vasilevsu Romeja. Do toga ipak nije došlo, jer je nagli povratak Stefana Dušana za kratko vreme izmenio situaciju na terenu.3

Pojava Stefana Dušana pred Solunom, poremetila je planove Jovana Kantakuzina o zauzimanju Ginekokastrona. Zapovednik grada, Veljko, odbacio je sve ranije pregovore i pridružio se Dušanu. Srpska vojska nije bila naročito velika, ali je bila veća od romejske. Pod Solunom susrela su se sva tri cara. Prvog dana pregovora, Dušan i Kantakuzin su se pravdali i optuživali na smenu. Već drugog dana raspoloženje je bilo malo vedrije. Kantakuzin je isticao da on ne želi srpske zemlje, već samo da povrati ono što je romejsko. Dušan je prebacivao Kantakuzinu to što je zaboravio kada ga je on (Dušan) u odsudnom trenutku pomogao. Takođe mu je prebacivao što je u Evropu doveo varvare (Turke), ali ga je i podsećao da iako su mu njegovi neprijatelji nudili mnogo da ga preda (Kantakuzina) on ipak to nije učinio. Tu je Dušan izgovorio nešto što će prouzrokovati otvoreni raskid između Jovana V Paleologa i Jovana VI Kantakuzina. Ako je za verovati Kantakuzinu Dušan je rekao sledeće: 'Ali ako te stvarno žalosti što sam prisvojio neki deo države Romeja, onda treba da imaš na umu da sam imaš mnogo puta više, prisvajajući od iste [države] što drugom pripada'.4

Dušan nije slučajno ovako odgovorio Jovanu Kantakuzinu. Sa jedne strane želeo je da ga podseti da njegov dolazak na vlast ne smatra zakonitim, a samim tim ni njega kao legitimnog vasilevsa. Sa druge strane, on je na jeko lukav i perfidan način stavio do znanja mladom Jovanu V Paleologu da ukoliko ovaj odluči da ustane protiv svoga tasta, on (Dušan) će ga u tome podržati. Pošto pregovori nisu urodili plodom, carevi su se razišli.5

Međutim, po povratku dvojice careva u Solun, Dušanu je stiglo tajno poslanstvo Jovana V Paleologa, podstičući Dušana da krene u otvoreni rat protiv Jovana Kantakuzina. Dušanu je bilo jasno da je stanje u Vizantiji i dalje trulo, i pored svih napora Jovana Kantakuzina da ga ne prikaže takvim. Netrpeljivot između dinastije Paleologa i Kantakuzina nije se vremenom ugasila, samo je tinjala prikriveno.6 Kantakuzin navodi, mada je to vema sporno, kako su Dušana u toku pregovora zabrinuli njegov stav i odlučnost, te da je Dušan pristao da se sporazume. I Srbi i Romeji radovali su se ovome miru. Kantakuzin je podelio gradove, a Dušan se sa tim načelno složio. Posle svečanog ručka koji je Kantakuzin priredio, dogovorili su se pregovarači da odrede po petoricu plemića, kojima bi bilo povereno preuzimanje dogovorenih gradova. Pozdravivši se, pregovarači se raziđoše, misleći da su postigli dogovor. Međutim, u toku noći dođoše iz Soluna neki iz careve pratnje, i savetovaše Dušana da ne predaje gradove, nego da započne rat, pošto Jovan Kantakuzin nema snažnu vojsku koja bi ga u tome mogla sprečiti.7

Tada se Stefan Dušan odlučio za napad, i to na sam Solun. Izjutra on je sa vojskom napustio logor, i u borbenom poretku krenuo prema Solunu. Videvši da se srpska vojska približava, Jovan Kantakuzin je izašao iz grada sa svojom vojskom, pešadijom i konjicom, koju je postrojio za napad. Dve vojske su stajale jedna nasuprot drugoj, ali se ni jedna nije usuđivala da prva otpočne napad. Posle kraćih pregovora, Dušan je odstupio i povukao se u logor, a Kantakuzin se sa vojskom vratio u Solun.8

Neobičan manevar Stefana Dušana prema Solunu, bio je verovatno dobro smišljen potez, koji je Jovanu V Paleologu trebao da pokaže spremnost srpskog vladara da ga i oružjem potpomogne, ukoliko se odluči da otvoreno istupi protiv Jovana Kantakuzina.9 Sutradan je Dušan sa vojskom napustio logor nadomak Soluna, i prešavši Vardar, stade pustošiti krajeve oko Vodena, koji je stavio pod opsadu.10 Shvativši da nema vojsku sa kojom bi se suprotstavio Dušanu, Jovan Kantakuzin je odlučio da se vrati u Carigrad. Ostavio je Jovana V u Solunu, potrudivši se prethodno da mu objasni koje bi sve posledice po državu imalo njegovo eventualno savezništvo sa Stefanom Dušanom. Da bi koliko-toliko bio siguran da se to neće desiti, Kantakuzin je uz mladog Jovana V ostavio svog tasta, iskusnog Andronika Asena, koji je trebao to da spreči. Nakon Kantakuzinovog odlaska, Dušan je uspeo da povrati Voden i Veriju, ali je zbog oštre zime te 1351. godine, morao da se sa vojskom vrati kući. Tako su Romeji dobili preko potreban predah.11

1Ime je dobio zbog svojih jakih bedema, koje su i žene mogle da brane.

2Radić, Vreme Jovana V Paleologa, 198.

3ISN I, 551 (Sima Ćirković, Rade Mihaljčić)

4Ćirković, Ferjančić, VIINJ VI, 523-526.

5Radić, Vreme Jovana V Paleologa, 199.

6Radić, Vreme Jovana V Paleologa, 199.

7Ćirković, Ferjančić, VIINJ VI, 536-538.

8Isto, 539-540.

9Jireček, Istorija Srba I, 297.

10Ćirković, Ferjančić, VIINJ VI, 540-541.

11Radić, Vreme Jovana V Paleologa, 200-201.