Treći Rajh – Sumrak Nemačke

Adolf Hitler je rođen u Branauu, bivšoj Austro-Ugraskoj kao sin carinskog službenika. Nakon završetka srednje škole seli se u Beč gde je u dva pokušaja pokušao da upiše Akademiju primenjenih umetnosti, ali je oba puta bio odbijen. Nedugo posle toga je pao u siromaštvo i sve do izbijanja I svetskog rata živeo je na ivici egzistencije. U svom delu „Moja borba“ govori da je postao antisemita tih godina u Beču, mada postoje svedočenja da je bio antisemita još od ranog detinjstva. Tokom I svetskog rata je imao čin kaplara, bio je ranjen u borbi i dobio je odlikovanje. Nakon rata odlazi u Minhen i postaje obaveštajac Rajhsvera za delatnosti određenih političkih grupa. Tako je dospeo u Nemačku radničku partiju koju je vodio Anton Drekser. Privukao ga je program partije koji je bio izrazito nacionalistički, protivio se Versajskom ugovoru i zagovarao je neku vrstu socijalizma bez učešća Jevreja. Ubrzo zbog svojih ekstremističkih stavova je primećen i uključen u vrh partije. Stiče prijateljstvo sa Ditrihom Ekartom koji postaje njegov mentor. Uspeva da dođe na čelo partije 1921. godine i menja njeno ime u Nacional-socijalistička nemačka radnička partija. Partija stiče oblik militatne organizacije na čelu sa vođom – Hitler, i partijskim jurišnim odredima tzv. SA koje je vodio Ernst Rem, koji nikada nije želeo da se potčini Hitleru. Hitler je u tom periodu smatrao da samo revolucijom može da dovede do promene režima u državi. Simpatizer partije je bio i general Ludendorf što Hitler koristi u propagandne svrhe. Početkom novembra 1923. po uzoru na Musolinijev „Marš na Rim“ Hitler pokušava da organizuje „Marš na Berlin“. Međutim, taj puč (kasnije poznat kao „Pivski puč“) se završio neuspešno tj. razmenom paljbe između nacista i policije posle koje je Hitler uhapšen i optužen za izdaju. Sudnicu je iskoristio za propagiranje svojih ideja. Optužen je jula 1924. na pet godina zatvora, ali je pušten već posle šest meseci. Vreme u zatvoru je iskoristio da napiše svoj politički manifest „Moja borba“.

SLIKA

Treći Rajh 1942

U tom periodu se situacija u Nemačkoj stabilizovala i Hitler je odlučio da se na izborima bori za vlast. Po izlasku iz zatvora sukobio se sa opozicijom u partiji. Nju su predvodili Georg Štraser i Josef Gebels koji je ubrzo prešao na Hitlerovu stranu.1 Hitler je uspešno savladao opoziciju i još više centralizovao partiju i osnovao je nove jurišne odrede SS na čelu sa Hajnrihom Himlerom potpuno odane njemu. SA su nastavili da postoje jer tada Hitler još uvek nije imao snage da se u potpunosti razračuna sa Ernstom Remom. Borba za vlast je trajala sve do 1933. godine. Program nacističke partije se između ostalog zalagao za princip Velike Nemačke tj. da se svi Nemci okupe u jednu državu i da se ta država proširi na štetu naroda koji su pripadali, po nacistima, nižoj rasi – sloveni;2 borba protiv komunizma i jak izražen antisemitizam. Propaganda partije je udarala na nacionalna osećanja Nemaca koji su bili razočarani i budila je osećaj povređenog nacionalnog ponosa gubitkom rata i Versajskim mirom. Nacisti su govorili i glasno ono što su mnogi nacionalisti, konzervativci i pripadnici elite mislili, a to je da je za poraz u ratu kriva zavera na čelu sa boljševicima, liberalima i Jevrejima. Na izborima koji su sledili Nacisti dobijaju sve više podrške, a jedni od tih izbora su bili i za mesto predsednika na kojima je Hitler glatko izgubio od Fon Hindenburga. Nacisti nisu odustajali, a SS i SA su se na ulicama surovo razračunavali sa političkim protivnicima. Ekonomska kriza 1929. koja je pogodila svet je i teško pogodila Nemačku. To dovodi do velike krize i političke nestabilnosti koju koriste nacisti. Na izborima 1930. osvajaju veliki broj poslaničkih mesta u Rajhstagu, a na iborima 1932. uspevaju da dobiju još veći broj glasova i u kolaciji sa Nemačkom narodnom partijom da imaju većinu u Rajhstagu. Fon Papen je ubedio Fon Hindenburga da uruči mesto kancelara Hitleru uz garanciju da će ga on kontrolisati. Hitler postaje kancelar 30. januara 1933. u vladi u kojoj su od jedanest ministara nacisti imali tri. Međutim, Fon Papen je pogrešno procenio Hitlera. Nakon smrti Fon Hindenburga i paljenja Rajhstaga, Hitler je uspeo da u skupštini donese zakon kojim je uveo vanredno stanje i objedinio ličnost kancelara i predsednika. Na novim izborima koji su organizovani pod ovim okolnostima, nacisti osvaju vlast. Posle ovih izbora i noći dugih noževa,3 Hitler postaje apsolutni gospodar Nemačke, što će za Nemačku imati katostrofalan rezultat.

Hitlerova spoljna politika postaje sve agresivnija. Nemački Vermaht se naoružava iako je to Versajskim ugovorom ograničeno. Nemačka stupa u savez sa Italijom u kojoj isto vlada fašistički režim Benita Musolinija. Kasnije toj osovini se priključuje i Japan, zemlja koja je isto u tom periodu imala imperijalističke namere i mislila da je njena sudbina da vlada Azijom. Hitler se prvo okreće prema Austriji i uspeva da marta 1938. izdejstvuje anšlus tj. pripajanje Austrije Nemačkoj. Nedugo zatim Hitler usmerava svoju agresivnu politiku prema Čehoslovačkoj i uspeva da pripoji Nemačkoj oblast Sudeta, oblast koja je bila naseljena nemačkim stanovništvom. To su mu omugućile i Velika Britanija i Fracuska koje su pristale Minhenskim sporazumom na komadanje Čehoslovačke zarad očuvanja mira u Evropi. Međutim, Hitler nije želeo tu da stane i traži od Poljske da Nemačkoj vrati teritorije koje je dobila mirom u Versaju. Velika Britanija i Francuska prete Nemačkoj da u slučaju napada na Poljsku ovaj put neće popustiti. Hitler, da bi izbegao rat na dva fronta, sklapa tajni pakt sa Staljinom o nenapadanju i podeli Poljske. Jedinice Vermahta su 1. septembra 1939. godine izvršile invaziju na Poljsku. Velika Britanija i Francuska objavljuju rat Nemačkoj i tako počinje II svetski rat. Tokom 1940. Nemačka je pregazila Holandiju, Belgiju i Francusku. Otpočela je bitka za Britaniju u kojoj je pobedu odnela RAF nad Luftvafeom i tako je Velika Britanija ostala jedina slobodna zemlja u Evropi koja se suprostavljala Hitleru. Hitler je sada bio gospodar velikog dela Evrope, a brojne zemlje su prišle osovini - Mađarska, Bugarska, Rumunija, Finska, Hrvatska (nastala osvajanjem i komadanjem Kraljevine Jugoslavije aprila 1941. godine). Fašistički politički sistem postao je dominatan u Evropi. Hitler je odlučio da bez objave rata napadne SSSR. Operacija „Barbarosa“ je pokrenuta 22. juna 1941. godine. Japan napada SAD 7. decembra 1941. i tako i SAD ulaze u rat protiv sila osovine. Nemačka beleži vojne uspehe sve do 1942. kada gubi bitku za Staljingrad i kada počinje kontra ofanziva Crvene armije. Gubi i bitku u Severnoj Africi, a saveznici iskrcavanjem na Siciliji izbacuju Italiju iz rata. Sredinom 1944. otvara se i front na zapadu. Operacija „Overlord“ je pokrenuta 6. juna 1944. iskrcavanjem savezničkih trupa na obale Normandije. Nemačka se ponovo našla u situaciji iz I svetskog rata. Rat na dva fronta je bio nešto što je Hitler želeo izbeći, ali je svojim odlukama doveo da od tog trenutka vodi rat koji će sigurno izgubiti. Međutim, Hitler nije pristajao na kapitulaciju i bio je spreman da odvede ceo Nemački narod u propast. Crvena armija je već u aprilu 1945. teškom artiljerijom bombardovala Berlin. Hitler je odlučio da sebi oduzme život što je i učinio 30. aprila 1945. godine.

Treći rajh je propao, a iza sebe je ostavio milione mrtvih i raseljenih. Nemačka je osuđena za najvećeg krivca zbog velikih užasa koji je donela nacistička ideologija. Najveća stradanja je doživeo jevrejski narod koji je od početka do kraja rata 1945. sistematizovano ubijan na svirep način u gasnim komorama koncentracionih logora. Evropa je bila razrušena i izgubila je politički i ekonomski značaj. Na scenu su stupile dve nove supersile SAD i SSSR. Dve suprostaljene ideologije i njihov tihi sukob poznatiji kao „Hladni rat“ će obeležiti ostatak dvadesetog veka. A jedno od glavnih bojišta će biti upravo Nemačka i Berlin.

1Georg i Oto Štraser i Josef Gebels su se zalagali za nezavisne stavove i frakcije unutar partije insistirajući na socijalističkim stavovima. Hitler je na Bamberškoj konferenciji 1926. porazio opoziciju i tada mu je prišao Jozef Gebels, koji će do kraja ostati njegov najverniji saradnik.

2Teorija o „životnom prostoru“ koji je neophodan za nemački narod - Lebensraum

3Noć dugih noževa 1934. je bilo surovo razračunavanje sa svim protivnicima nacističkog režima, unutar i izvan partije. Između ostalih ubijeni su i braća Štraser i Ernst Rem.